ENNa svoj poslednji zadatak išla je u Novi Pazar. Po povratku u Beograd tvrdila je da ima trake na kojima je snimljeno kako joj tamošnji policajci govore da prodaju oružje muslimanima. Te trake nisu pronađene.
Zbog čestih odlazaka na ratište bila je u stalnom kontaktu sa kabinetom Momčila Perišića, tadašnjeg načelnika Generalštaba. On je Dadu veoma cenio, a intrevju koji joj je dao po okončanju ratnih sukoba smatrao je najboljim koji je sa njim ikad urađen. Taj intervju, kako je govorio, bio je i najpoštenije urađen sa novinarske strane.
– Žao mi je što kasnije nisam mogao sa njom da pričam o tom intervjuu i o drugim stvarima koje je očigledno dobro poznavala – izjavio je svojevremeno Perišić, ne verujući da je Dada digla ruku na sebe. – Mogao bih da navedem argumente za moje tvrdnje da nije izvršila samoubistvo. Navešću jedan koji je vezan za sudsku praksu i kriminolozi to znaju: žene, posebno mlade i lepe, nikad neće izvršiti samoubistvo tako da unakaze svoj izgled. A ona je ubijena tako što je u nju pucano razornim metkom iz lovačke puške.
Dada je istraživala ubistva Radojice Nikčevića, Aleksandra Kneževića Kneleta, Žorža Stankovića, otmicu Veljka Džakule. Pisala je o karijerama Radovana Stojčića Badže, Zorana Sokolovića, Radmila Bogdanovića, Nikole Šainovića, Mihalja Kertesa, Dragana Tomića, Vojislava Šešelja, Veselina – Veska Vukotića.
Priča o Veselinu Vukotiću, radniku DB i Radmilu Bogdanoviću, tadašnjem ministru srpske policije, bio je i poslednji Dadin tekst. Afera „Lakonić“ o kojoj je pisala, tačnije ubistvo Andrije Lakonića u kafiću „Nana“, bila je okidač za početak sukoba između savezne i srpske državne bezbednosti. Ovo ubistvo, koje se dogodilo pre 28 godina bilo je prvo mafijaško ubistvo u Beogradu. Bogdanović je taj sukob iskoristio da pokaže kako je savezni DB ubijao političke emigrante po Evropi, a da srpska tajna policija i srpski MUP nisu u tome učestvovali. Vukotić je inače nedavno izručen iz Belgije gde je bio pod sumnjom da je pre nekoliko godina ubio albanskog emigranta. Srpske vlasti tražile su ga zbog ubistva Lakonića.
Nekoliko Dadinih tekstova odnosilo se na Željka Ražnatovića Arkana. U njima je precizno navela sva njegova privođenja u policiju, od detinjstva, a navela je i sva imena, brojeve i šifre pod kojima su njegovi predmeti vođeni. Do detalja je iznela sve ono što Arkan nije želeo da se zna. U jednom od tekstova čak je citirala i Gorana Vukovića, ubicu Ljube Zemunca, koji je za Arkana rekao: „Da je ubica, ubica je. Vešt i sposoban.“
Pišući o brojnim nerasvetljenim ubistvima u Beogradu, pozvala je upravo komandanta Srpske dobrovoljačke garde, a tada i narodnog poslanika, Željka Ražnatovića Arkana. Zamolila ga je da prokomentariše taj talas nasilja. On joj je zapretio – ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja to rekao.
Dadin kolega, novinar Vanja Bulić, svojevremeno je izjavio da mu je Darko Ašanin u jesen 1992. godine savetovao da prestane da piše sa jugoslovenskih pozicija i da to posavetuje i svojim prijateljima iz „Duge“.
– Prema Ašaninovom kazivanju, neki važni ljudi su mu u poverenju rekli da će neko iz „Duge“ biti preplašen na smrt, neko prebijen, a neko ubijen. Rekao mi je i ovo: „Imaš sreću što imaš troje dece, a Marić i Dada nemaju ni kučeta ni mačeta“ – ispričao je Bulić.
Po objavljivanju teksta „Kriminalci u parlamentu“ tužili su je Borisav Jović i Glavni odbor Socijalističke partije Srbije, ali su izgubili spor. „Duga“ je to marketinški iskoristila i na naslovnoj strani objavila: „Samo je ’Duga’ pobedila SPS.“ Stigla je da obiđe i većinu ratišta u ondašnjoj SFRJ. Bila je u Vukovaru, Borovo Selu i bila je svedok svega što se tamo događalo.
Nataša Bijelić
Nastaviće se
