ENOno što je Srbiji trenutno najpotrebnije je detaljan plan kako podići medijsku pismenost u svim delovima društva i svim generacijama u saradnji sa pružaocima medijske usluge.
“Kako bi uopšte govorili o medijskoj pismenosti u Srbiji, neophodno je da dođe do Strategije Medijske pismenosti i do stvaranja nezavisnog institucionalnog tela, koji će se baviti ispunjavanjem te medijske prakse. To može biti REM, ali je neophodno da se izvrši reorganizacija ovog tela, kako bi uspešno ispunili uslove finske medijske prakse”, rekao je Tomljenović.
Trenutno postoji samo nekoliko aktivnih projekata koji se bave, pre svega, promocijom kompjuterske, a tek onda medijske pismenosti.
“Srbija mora da razvije aktivne međusektorske saradnje između različitih aktera, koja uključuje i pomoć od strane države i da ohrabre i organizuju održive projekte koji se tiču medijske pismenosti. Dobro organizovan i koordinisan rad u okviru institucija lokalne samouprave, medija i društva su osnova tog porcesa”, zaključio je Tomaljević.
Studija je izrađena u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Jačanje pravosudne ekspertize o slobodi izražavanja i medija u Jugoistočnoj Evropi (JUFREX)“.
Preporuke za REM
REM mora da obrazuje svoju unutrašnju politiku i jasno definiše svoje komunikacione kanale i ciljeve. On, takođe, mora uključiti medije, posebno javne servise RTS i RTV u projekte medijske pismenosti i aktivno učestvovati i graditi saradnju sa međunarodnim organizacijama, kako bi projekat podizanja medijske pismenosti bio što uspešniji. Među istraživanjima, koje treba što pre sprovesti, najvažnije je da se što pre obavi ono koje se tiče navika dece i roditelja, i njihovo razumevanje medijske pismenosti.
