ENElem, od nedavno su na ovdašnjem muzičkom tržištu u prodaji uvozni nosači zvuka (CD) pod nazivom „Zlatna kolekcija“. Na specifikaciji piše da je zemlja porekla Holandija, uvoznik je beogradska firma „Delfast“, proizvođač holandski Weton wesgram, sva prava pripadaju zagrebačkom proizvođaču ploča – Croatia records (bivši „Jugoton“), a „uvezeni“ pevači su Silvana, Cune, Tozovac… Na jednom od CD iz te kolekcije su srpske narodne pesme iz Vojvodine sa šest numera Aleksandra Dejanovića i pet mojih interpretacija. Aca i ja smo ove pesme snimili istoga dana u leto 1969. godine u studiju Radio Novog Sada (bili su to prvi snimci u stereo tehnici napravljeni u ovoj kući) uz pratnju Velikog tamburaškog orkestra u kojem je bilo 17 vrhunskih majstora tamburaške muzike predvođenih Janikom Balažom. Dirigovao je Sava Vukosavljev, dežurni muzički urednik bio je Isidor Hadnađev. RNS je u ovu realizaciju uložio opremu i ljude, snimci su, znači, vlasništvo RNS i bez obzira na vremensku distancu – antologijski. Normalno da me zanima na koji način će vlasnik da zaštiti svoja prava. U prošlonedeljnom razgovoru sa Jovanom Jovanovićem, aktuelnim urednikom Srpske muzičke redakcije saznala sam da su to samo „stari“ snimci (koja glupost, jer snimak ne stari) kojih se neko u Zagrebu setio, da je on (ili neko ko mu je naredio) rešio da se ratosilja te starudije, da je Acu već „spakovao“ na tri interna CD, da Jeleni Dejanović sleduju dva i meni jedan od tih CD „za uspomenu i dugo sećanje“, da se ti „stari“ snimci već poduže ne emituju… I tako, ova muzička redakcija koja bi trebalo da čuva i obogaćuje tradicionalnu muziku Srba iz Vojvodine, da li iz samovlašća ili neznanja, sprovodi vandalsko čišćenje izuzetno bogate fonoteke RNS u koju je ugrađeno mnogo truda i rada brojnih pevača, ansambala, muzičkih stručnjaka. O ovom bezumnom činu obavestila sam sve institucije kulture u zemlji koje se bave očuvanjem nacionalne baštine.
I dok se u RNS urušava ono što su brojne generacije skupljale, Zagrepčanima nije zasmetala „starost“ snimaka koji i danas podjednako dobro zvuče kao pre tri i po decenije (uz to su i besplatni), pa nam u aranžmanu susedne Hrvatske, koja ovu kolekciju distribuira na sve četiri strane sveta, stiže „Sremski bećarac“ i „Đuvegije gde ste, da ste“ s poreklom iz Holandije. Uzgred, RNS je osnovan s posebnim zadatkom da čuva nacionalnu baštinu svih naroda i narodnosti Vojvodine. Okupljanjem velikog broja izvođača i radijskom razmenom Srpska muzička redakcija stvorila je čitavo bogatstvo koje danas “ neki novi klinci“ bacaju na smetlište, smatrajući da su Srbi iz Vojvodine počeli da pevaju sa njihovim ulaskom u RNS. I da ne bude zlonamernih insinuacija o nekakvom nacionalizmu – u RNS pored srpske rade i muzičke redakcije nacionalnih manjina koje i te kako čuvaju svoju baštinu. Ko god je imao priliku da ode u Kovačicu ili Padinu gde su Slovaci, u Debeljaču ili Kanjižu gde su Mađari, u Uzdin gde su Rumuni ili u Ruski Krstur gde su Rusini – mogao je da se uveri kako se čuva i neguje tradicionalna muzika.
Nadežda Vodeničar, Crepaja
