Žiri je odluku doneo većinom glasova. U najužoj konkurenciji za dobijanje priznanja, među dvadesetak predloženih novinara, našao se i Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, čija je novinarska hrabrost i odlučnost u istraživačkom novinarstvu istaknuta na obe sednice žirija, kao i Marina Fratucan, urednica na RTV Vojvodine.
„Prebrojavanje žrtava je opasan i maliciozan sport kojim se bave jedino podlaci.“
Tako glasi rečenica iz poslednje nedeljne kolumne Alekseja Kišjuhasa u kojoj on piše o Obaminoj poseti Hirošimi uz još jedan naizgled smeli zaključak – da su sve žrtve Drugog svetskog rata žrtve fašizma.
Ali, njegova jasna, logična, naučna argumentacija učini da se na kraju sa njim slože i svi oni koji su se pitali da li će se prilikom dotične posete Obama nekome i izvinjavati. Isto tako, iz drugog njegovog teksta, belodano postaje ono što mislimo da se podrazumeva a nekako se zaturi – sudovi, pa tako i Haški, služe za utvrđivanje krivice, a pomirenja pripadaju sferi emocija. Ili tekst u prvomajskom i uskršnjem broju – zašto ne važi floskula da je hrišćanstvo preteča komunizma. Zato, veli Kišjuhas, jer je Hrist pričao o carstvu nebeskom kao prostoru jednakosti, a Marks se u svojoj doktrini zalagao da se taj prostor ostvari ovde, na zemlji.
Ovih nekoliko primera govori ne samo zašto je Kišjuhas ovogodišnji dobitnik nagrade „Staša Marinković“ već i zašto je jedan od omiljenih Danasovih kolumnista, upravo onaj zbog koga se, između ostalih, čitaju i, ne manje važno, kupuju naše novine. Ukratko, nenametljivo kao naziv njegove kolumne – „Fusnote“, ali precizno, dosledno, istrajno i nikako bestrasno, piše Kišjuhas iz nedelje u nedelju tekstove na aktuelne teme.
Aleksej Kišjuhas je antifašista, profesor, sociolog, novinar koji nam savršenim akademskim a istovremeno prijemčivim načinom, iznoseći pri tom svoj stav i opredeljenje nedvosmisleno i svedočeći ih svojim tekstovima, svakog vikenda iznova objašnjava svet i nas same.
Nagrada će Kišjuhasu biti uručena u četvrtak, 9. juna, povodom Dana lista Danas.
Darko Babić, etika u poslovanju Darko Babić je na čelu kompanije sa kojom Dangraf ima uspešnu saradnju. Rođen je u Beogradu, osnovnu školu i gimnaziju završioje u Zemunu, diplomirao je na Pravnom fakultetu i magistrirao ekonomiju. Gospodin Darko Babić u kompaniji DHL Express Srbija radi punih 26 godina, a kada je postao generalni direktor u svojoj 33. godini, bio je jedan od najmlađih na toj funkciji. Kao osoba izuzetne individualne odgovornosti, upornosti, konstantne želje za usavršavanjem i sticanjem novih znanja i veština, u poslovnom svetu ime Darka Babića povezuje se sa ogromnom energijom lidera i vizionara.
Poslovnu izuzetnost kompanije DHL International Beograd d.o.o. najbolje prepoznaju i ocenjuju partneri, klijenti i zaposleni koji prepoznaju etičnost u poslovanju i saradnji kao i visoku svest o društvenoj odgovornosti što u svom svakodnevnom radu promoviše gospodin Darko Babić.
Njegova sposobnostda prepozna trenutak aktuelnih promena na tržištu i donosi važne strateške odluke, doprinos koji je dao u razvoju oblasti transporta i logistike u Srbiji i regionu prepoznat je od strane značajnih institucija i više puta bio nagrađivan priznanjima Privredne komore Beograda i Privredne komore Srbije.
Kompanija DHL International Beograd d.o.o. na čelu sa direktorom, gospodinom Darkom Babićem, poslednjih 26 godina ostvaruje odlične poslovne rezultate, a kontinuiranim investicijama i inovacijama visoko se pozicionirala na tržištu.
Kao preduzimljiv, kreativan, čovek koji je u svoju poslovnu filosofiju utkao društvenu odgovornost, Darko Babić pruža snažan oslonac razvoju lokalne zajednice i doprinosi sveobuhvatnom razvoju poslovanja u Srbiji.
Ivan Lalić, pisac i pokretač Ivan Lalić je direktor Mikser hausa i izvršni direktor Mikser festivala, jedan od pokretača urbane revitalizacije Savamale, pozicioniranja Savamale i Miksera na svetskoj mapi najpoželjnijih destinacija za mlade kreativce i turiste. Možemo reći da redakcija lista Danas sa Ivanom Lalićem deli istevrednosti.
Lalić, dramski i TV pisac, napisao je veći broj pozorišnih i TV drama i serija izvedenih u zemlji i regionu. Dobitnik je nagrade „Branislav Nušić“ i Zlatni ćuran za najbolje komedije.
Tokom rata na prostorima bivše Jugoslavije radioje kao pripadnik Međunarodnog Crvenog krsta. Teško ranjen od eksplozije granate 1992. u Sarajevu, tokom dostavljanja pomoći Sarajevskoj bolnici.
Od 2001. do 2005. član Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije i zamenik Verice Barać, predsednice Saveta.
Svojevremeni predsednik sindikata dramskih umetnika Srbije, upravnik Srpskog narodnog pozorišta, direktor Sterijinog pozorja. Posle petog oktobra predsednik UO Egzita, jedan od osnivača Cinema City, filmskog festivala.
Jedan od pokretača Mikser festivala, suosnivač Mikser hausa, Miksališta, humanitarnog centra.
Idejni tvorac Miksališta, humanitarnog centra u Savamali za pomoć migrantima sa Bliskog istoka, koji je do sada pružio pomoć preko 120.000 ljudi za deset meseci postojanja.
Ivan Lalić je rođen 1965. u Beogradu, gde je završio Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet dramskih umetnosti.
Nagrada „Nikola Burzan“ – Ljiljani Bukvić Žiri u sastavu Rade Radovanović, Aleksandar Roknić i Snežana Čongradin doneli su jednoglasnu odluku da ovogodišnji dobitnik nagrade „Nikola Burzan“ bude Ljiljana Bukvić. Ljiljana Bukvić se tokom ove godine istakla izuzetnim doprinosom u uzbunjivanju celokupne javnosti na verovatno najsloženiji socijalno-ekonomski problem, koji se odnosi na većinu građana Srbije – prava radnika.
Serijom tekstova o ugrožavanju najelementarnijih prava zaposlenih u kompaniji Jura, naša novinarka skrenula je pažnju i pozvala na odgovornost nadležne institucije, kao i sam vrh vlasti, koji su omogućili da maltretiranje radntka ne bude zakonski sankcionisano. Imajući u vidu da problem ugrožavanja prava radnika i najosetljivijih slojeva društva tek predstoji, dok istovremeno izostaje opredeljenost države da iznađe načine za transformaciju privrednog sistema, koji neće biti isključivo sproveden na teretu građana, žiri se odlučio da dodelom ovog novinarskog priznanja Ljiljani Bulcvić doprinese alarmiranju i skretanju pažnje javnosti.
Njen novinarski angažman koji karakteriše potpuna posvećenost i profesionalnost, ističe i snažna empatija, odnosno briga i uznemirenost zbog tragičnih sudbina običnih ljudi, što je odlika koja je dopunila niz razloga zbog kojih se žiri odlučio da nagradu „Nikola Burzan“ dodeli Ljiljani Bukvić.
Kandidati za nagradu bili su i novinarke Vesna Andrić i Marija Krtinić, iz rubrika Društvo i Kultura. Novinarski rad Vesne Andrić ističe doslednost, posvećenost, izrazito poznavanje sektora obrazovanja, kojim se predano bavi unazad već dugi niz godina, dok se Marija Krtinić za relativno kratko vreme profilisala kao ozbiljan i uticajan novinar u oblasti kulture, dajući doprinos listu Danas sa dugom listom ekskluzivnih sagovornika.
Nagrada će biti uručena u četvrtak, 9. juna, povodom Dana lista Danas.
Nagrada Stanislav Staša Marinković su na početku doljeljivale dnevne novine „Borba“, nakon nje „Naša Borba“, a od 2000. dnevni list „Danas“.
Dosadašnji dobitnici su:
Cvijetin Milivojević (1993)
Dragan Bisenić (1994)
Dragoljub Vuković (1995)
Tanja Jakobi i Dragoljub Petrović (1997)
Miroslav Filipović (2000)
Petar Luković i Radoman Irić (2001)
Mihal Ramač (2002)
Miloš Vasić i Dejan Anastasijević (2003)
Predrag Koraksić Koraks (2004)
Vukašin Obradović (2005)
Jugoslav Ćosić (2006)
Dimitrije Boarov (2007)
Dragan Bujošević (2008)
Ruža Ćirković (2009)
Svetislav Basara (2010)
Dragoljub Petrović (2011)
Ljubica Gojgić (2012)
Viktor Ivančić (2013)
Muharem Bazdulj (2014)
i Zoran Kesić (2015).
