EN
Stručnjaci koji su učestvovali u istraživanju Harvard Kenedi škole definisali su dezinformacije kao lažne i obmanjujuće informacije. Prema mišljenju najvećeg broja eksperata, najčešći razlog zbog kojeg ljudi veruju i dele dezinformacije je pristrasnost, dok je nedostatak obrazovanja među najmanje pominjanim razlozima. Eksperti su optimistični po pitanju efikasnosti metoda za suzbijanje širenja dezinformacija, među kojima su medijska i digitalna pismenost, ali i algoritamske promene. Stručnjaci su se saglasili da pseudonauka i teorije zavere mogu da se podvedu pod dezinformacije, dok to nisu satirične vesti. Eksperti iz različitih oblasti nisu se saglasili oko toga koliko na širenje dezinformacija utiče namera, kao i da li su propaganda, kliktabilni naslovi i krajnje politički pristrasne vesti dezinformacije. Društvene mreže doprinose da se lažne vesti još brže šire.
Razlozi zbog kojih ljudi u najvećoj meri veruju i dele dezinformacije su pristrasnost, identitetska pitanja i nedostatak poverenja u institucije, smatraju stručnjaci koji se bave dezinformacijama u okviru više različitih oblasti, koji su učestvovali u istraživanju Harvard Kenedi škole.
Oni smatraju da metode borbe protiv dezinformacija, poput medijske pismenosti i provere činjenica, mogu da budu efikasne, u slučaju da su široko prihvaćene.
Stručnjaci iz različitih disciplina su se generalno saglasili da pseudonauka, teorije zavere, laži i dipfejk predstavljaju oblike dezinformacija, dok satirične vesti i parodije to nisu.
Bilo je manje saglasnosti i mnogo više nesigurnosti u vezi sa tim kojoj kategoriji pripadaju propaganda, glasine, stranačke vesti i stranačka propaganda i naslovi koji su mamci za klikove.
U odnosu na politikologe, psiholozi su skloniji tome da propagandu ocene kao vrstu dezinformacija.
Najprikladnije objašnjenje zašto ljudi veruju i dele dezinformacije je pristrasnost.
Oko 96 odsto stručnjaka saglasilo se da je pristrasnost ključni razlog zašto ljudi dele dezinformacije, dok 93 odsto ispitanika smatra da je pristrasnost ključna za objašnjenje zašto ljudi veruju u dezinformacije.
Identitet, pristrasnost, motivisano rezonovanje i nedostatak poverenja u institucije dobili su veoma visok nivo slaganja.
Ponovljeno izlaganje, nepažnja, nedostatak kognitivne refleksije i nedostatak digitalne, odnosno medijske pismenosti, takođe su dobili relativno visok nivo slaganja.
Manje od polovine stručnjaka smatra da su manjak obrazovanja i nemogućnost pristupa pouzdanim vestima razlozi zbog kojih ljudi veruju i dele dezinformacije.
Većina ispitanika smatra da su društvene mreže i platforme pogoršale problem dezinformacija.
Nešto više od polovine učesnika istraživanja smatra da se neistine generalno šire brže od istine na društvenim mrežama.
Izjava koja je u najvećoj meri polarizovala ispitanike je sledeća:
„Dezinformacije su igrale odlučujuću ulogu u ishodu izbora u Sjedinjenim Američkim Državama 2016. godine“.
Sa tom izjavom je saglasno 40 odsto stručnjaka, dok 39 odsto nije.
Naime, politikolozi su bili veoma skeptični prema ovoj tvrdnji, dok se 54 odsto psihologa saglasilo da su dezinformacije odigrale odlučujuću ulogu u ishodu izbora, koje je dobio republikanac Donald Tramp.
Kada je reč o načinima na koje se može sprečiti širenje dezinformacija, najpopularnija intervencija je obuka, odnosno rad na medijskoj i digitalnoj pismenosti, koju podržava 72 odsto ispitanih stručnjaka.
Najmanje popularna, sa 58 odsto odobrenja, je psihološka vakcinacija – prethodno raskrinkavanje dezinformacija, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja.
Stučnjaci se takođe zalažu za promenu dizajna platformi, koja bi bila praćena algoritamskim promenama i moderiranjem sadržaja na društvenim mrežama.
Eksperti podržavaju i strože propise za pozivanje platformi na odgovornost, prikupljanje podataka za otkrivanje dezinformacija, uklanjanje dezinformacija, pa čak i, donekle, kažnjavanje dezinformisanja na društvenim mrežama.
