ENProfesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević, kao uvodničar, podsetila je na početku okruglog stola na dva važna jubileja koja i te kako imaju veze s reformom medijskog sektora – 20 godina od pada Berlinskog zida, ali i dve decenije od kada je Evropska unija usvojila direktivu o prekograničnoj televiziji kao osnovu za uređivanje oblasti radiodifuzije.
– Prvi jubilej bio je pad Berlinskog zida i početak tranzicije, uključujući i medijsku koja se u većem broju zemalja centralne Evrope i završila, a koja se u jugoistočnoj Evropi s promenljivim uspehom obavlja i dalje. Mi smo u tom procesu na velikom začelju – istakla je Milivojević, dodajući da je simultano pala jedna druga vrsta zida nad Evropom – medijski zidovi kada je, odgovarajući na tadašnje izazove satelitske televizije, Evropska unija donela evropsku direktivu o prekograničnoj televiziji.
Prema njenim rečima to je bio osnovni regulativni instrument kojim se uređivalo stanje u radiodifuziji ili audio-vizuelnim medijima u Evropi, ali je upravo ta direktiva sada temeljno revidirana i usvojena potpuno nova o audio-vizuelnim uslugama.
– Njoj simultan politički dokument zove se Konvencija o prekograničnoj televiziji i ona na sličan način uređuje odnose među zemljama koje nisu članice EU. Ovaj dokument takođe je usvojen pre 20 godina i sada je u procesu temeljne revizije. Ali naša zemlja, koja je članica Saveta Evrope od 2003. godine, još nije ratifikovala tu konvenciju, a govorimo o harmonizaciji sa Evropskom unijom. Dakle, mi ni sa standardima u okviru Saveta Evrope ne uspevamo da održimo korak. Pošto 2009. godine ističe rok za harmonizaciju ili uvođenje tih standarda u pojedinačna nacionalna zakonodavstva evropskih država, naša priča o harmonizaciji sa standardima Evrope zvuči kao objašnjenje zbog čega naša tranzicija tako stagnira – navela je ona.
Srbija u 2009. odgovara na izazove iz 1989. godine
Prema rečima Snježane Milivojević, tranziciju u Srbiji definiše nepodeljeno opredeljenje da se sada, u 2009. godini, odgovara na izazove iz 1989. godine, a sve u cilju priprema za ulazak u EU 2019. godine.
– Dakle, suština čitave naše debate danas je ko je vlasnik i ko kontroliše – njho onjns and njho controls. Ništa drugo u medijskoj sferi ovde nije došlo na dnevni red kao fundamentalno pitanje koje bi osposobilo ovu zajednicu da se nosi sa izazovima okruženja u kojem danas živimo – rekla je Milivojević, ukazujući na to da je najveći uspeh tranzicije to što smo deset godina od početka uspeli da podelimo frekvencije za analogno emitovanje u trenutku kada se one u Evropi gase i time medijsku scenu proglasili potpuno anahronom za ono što je čeka na sledećem koraku.
Milivojević je podsetila i na činjenicu da je 2012. godina trenutak za prelazak na digitalno emitovanje, a da već 2015. godine analogni signal više neće biti zaštićen na teritoriji Evrope.
– Danas je ključna reč u medijskoj sferi konvergencija. Konvergencija zasnovana na digitalizaciji ili oslonjena na nju nije samo tehnološki proces. Postoji čitav niz debata o tome zašto se u pojedinim društvima, naročito nekim u centralnoj i istočnoj Evropi, o tom procesu uglavnom javno ćuti. Ispostavlja se da postoji jedna vrsta „tihog rata“ oko nadležnosti između telekomunikacionih i radiodifuznih regulatora. U većini ovih zemalja, a naša je na prvom mestu, radiodifuzni regulatori, to jest saveti, potpuno su nekompetentni za tu debatu. Taj posao preuzimaju telekomunikacioni regulatori – istakla je ona.
Takođe, navela je i da u slučaju kada taj posao rade telekomunikacioni regulatori oni čitav proces pretvaraju u čisto tehnički posao i da tada u strategiji digitalizacije nema ni reči o očuvanju nekih ključnih vrednosti u audio-vizuelnoj sferi za koje su društva zainteresovana.
Profesorka FPN navela je i da će se na margini predstojećeg sastanka o medijima Saveta Evrope u maju ove godine razgovarati o tome da većina zemalja istočne i centralne Evrope neće uspeti da ispuni rok i pređe na digitalno emitovanje u roku, ali da se o tome ipak ne govori javno kako rok ne bi bio pomeran.
– Međutim, kada se u Srbiji priča o digitalizaciji kaže se da je to daleka budućnost, a da prvo treba rešiti problem lokalnih medija. Mi ćemo se strategijama premošćavanja spasiti dok ne dođe digitalizacija, ali je pitanje ko će tada preživeti – ocenila je ona.
Medijskom industrijom u Evropi dominiraju medijski konglomerati
Milivojević je ukazala i na druge procese koji se trenutno događaju u Evropi, to jest na pronalaženje novog biznis modela koji odgovara medijima u uslovima konvergencije.
– Ono što karakteriše medijsku industriju jeste konsolidacija. Taj proces znači da medijskom industrijom u Evropi dominiraju medijski konglomerati. Od 2003. godine nije bilo promena među prvih deset velikih, a smatra se da će ekonomska kriza intenzivirati procese koji postoje i da će nju lakše preživeti veliki i moćni, a teško mali, lokalni mediji – istakla je ona.
Ovde je u proceduri izrada zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji i on odgovara na linearne klasične medije. Ako ulazimo u veliku regulativnu inicijativu da li to treba da se radi posebno za medije koji već za tri godine neće isto izgledati, ili treba urediti i oblast novih medija:
– Novi mediji više nisu samo akademski koncept, nisu nešto o čemu se razgovara u teorijskim debatama, to je nešto što je mera javne politike. Koje mi medije danas regulišemo kad B92 ili javni servis naprave programski paket koji se distribuira na mobilne telefone? Koga tu država reguliše? Da li merom da zabrani koncentraciju vlasništva u terestrijalnim medijima?
Kako je navela, države se trude da se nose sa ogromnim tehnološkim izazovima pred kojima se nalaze, a ne da pasivno posmatraju ili regulišu nešto što bilo najvažnije medijsko pitanje pre 20 godina a da se istovremeno uticaj, novac i politički zahtevi sele u ove medije.
– To je posebno važno zbog toga što stižu upozorenja da je poslovni model na kojem su do sada poslovali komercijalni mediji u dramatičnoj krizi. Studija Rojters instituta kaže da, ako se ovako nastavi, za tri godine nećemo imati vesti. To će se dogoditi zbog toga što novac za oglašavanje ne samo da migrira ka novim medijima, Internetu na primer, nego ka onima koji program distribuiraju a ne onima koji program stvaraju.
Dodala je da zbog toga Velika Britanija predlaže uvođenje industrijske takse za internet pretraživače.
Još jedan problem je i to što se publika deli, cepa i fragmentizuje i što će to biti još vidljivije sa procesom digitalizacije, a onda će se oglašivački novac još više raspršiti i potvrditi činjenicu da su i politički i finansijski i tehnološki mediji pred izazovima na koje se ne može odgovoriti ako se u Srbiji razgovori o medijskim reformama završavaju na tome da su četiri zakona u kontradikciji.
– Ta četiri zakona su u kontradikciji, a donela ih je ista skupština. To je izraz političke volje da budu u kontradikciji i da se paraliza medijskih promena nastavi i jedan od pokušaja da se dobije unapred izgubljena bitka. Činjenica je da na dugi rok odugovlačenje ničemu ne vodi, ali možda omogućava preživljavanje jedne vlasti, a to je Pirova pobeda.
Izmene zavise od ministarstava kulture i nacionalnih manjina
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković istakao je da je Zakon o lokalnoj samoupravi koji sadrži sporni član da lokalne samouprave mogu osnivati medije donet u tom obliku kako bi se odgovorilo na zahtev Izvršnog veća Vojvodine i saveta nacionalnih manjina koji su ukazivali na problem informisanja posle privatizacije medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
– Ja nisam bio posebno upoznat s tim, ali se ispostavilo da još od donošenja medijskih zakona postoje pisane primedbe Izvršnog veća Vojvodine koje su odnose na privatizaciju medija, ali da se niko na to nije obazirao. U nadležnosti mog ministarstva tada su bila pitanja nacionalnih manjina – istakao je on.
Ministar je rekao da mu je delovalo kao umesna primedba da postoji mogućnost da posle privatizacije dođe do smanjenja broja časova koji su predviđeni za izveštavanje na jezicima manjina i istakao da je Ustav predvideo da dostignuti nivo prava nacionalnih manjina ne treba snižavati. Ako imamo 20 medija u Vojvodini koji 20 godina izveštavaju određeni broj časova na jezicima nacionalnih manjina, i ako se onda privatizuju, oni u perspektivi dovode da toga da fond časova za nacionalne manjine nestane, rekao je ministar, ali i upozorio da je u praksi došlo do zloupotrebe rešenja kojim je privremeno zaustavljena privatizacija ovih medija.
– To je izazvalo mnogo problema u praksi, čini mi se da je neko namerno iz besa ili revolta hteo da upotrebi tu odredbu zakona i obustavi privatizaciju medija širom Srbije jer ja i dalje ne razumem zbog čega nisu mogli da se privatizaciju neki drugi mediji. Odjednom je neki mediji počeo pet minuta da izveštava na romskom jeziku i to je bila očigledna zloupotreba, naveo je on.
Ministar je izrazio spremnost da se članovi zakona o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu koji se odnose na medije promene čim stigne predlog nadležnih ministarstava kulture i nacionalnih manjina.
Takođe je ukazao i na to da u Nacrtu zakona o glavnom gradu koje je radilo Ministarstvo za državnu upravu odredbe koje su tiču informisanja nisu postojale u obliku koji imaju sada, ali su kasnije izmene došle na sednici Vlade.
– Kao Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne smatramo sebe dalje zainteresovanim za to pitanje. Spremni smo da menjamo sporne zakone kada nam se predoči dogovor. To sam kao ideju izneo 15 dana po formiranju sadašnje vlade. Sada je sve u rukama ministarstava za nacionalne manjine i kulturu i stručne javnosti. U roku od deset dana od kada se nađe rešenje mi ćemo dati predlog izmena i ne želimo da budemo smetnja promenama u sferi informisanja. Privatizacija treba da se nastavi kako se dogovore ministarstva – naveo je ministar.
Prema njegovim rečima, pre više od godinu dana kada su usvajani ovi zakoni učinjeno je „dobro delo“ jer je sprečeno da se privatizuju mediji koji emituju program na jezicima nacionalnih manjina, budući da nije postojala zakonska garancija da bi dostignuti nivo prava bio održan u budućnosti.
Zakonodavci i (ne)kompetencija
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće suprotstavila se oceni ministra Markovića.
– Nije tačno da niko nije bio upoznat s tim šta će se dogoditi – političke stranke su unele ogromne količine voluntarizma, zakone pišu nestručni ljudi. Uvek je važno kupiti poslaničke glasove da bi nešto prošlo. Kroje se zakoni kako kojoj političkoj grupaciji ili interesnoj grupi odgovara. NUNS je u protekle tri godine imao nebrojeno mnogo okruglih stolova – rekla je ona.
Takođe, reagujući na izlaganje ministra Markovića, koje je ocenila iskrenim i dobronamernim, Suzana Jovanić iz Fonda za otvoreno društvo je istakla da niko ne spori pravo nacionalnih manjina na informisanje na maternjem jeziku, ali da problem predstavlja to što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje nije bilo ni nadležno, niti upućeno, i koje nije izučilo problem u svim svojim elementima, bilo u situaciji da u hodu i slučajno kroz jedan član zakona rešava ovo krupno pitanje.
– Zbog toga je i došlo do efekata koji su štetni i pogrešni. Upućujem apel iz stručne javnosti da Vlada radi na formiranju medijske politike i konzistentnih modela koji neće dovesti do kontradikcije s konceptom. Koncept privatizacije ne odnosi se samo na medijski sektor, on je deo reforme celokupnog društva, on je cilj i zadatak društva i Vlade.
Vođa projekta Zakonodavni okviri i praksa u radu medija u Srbiji i potpredsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Jovanović ukazala je na to da zaustavljanje privatizacije nije dovelo samo do neravnopravnosti ostalih medija u odnosu na manjinske, već i do niza neravnopravnosti između medija koji su već dobili nove vlasnike i koji se više ne finansiraju iz lokalnih budžeta, u odnosu na one čija je prodaja stopirana i koji su i dalje „na državnim jaslama“.
Država bez državne strategije za medije
Medijski ekspert i član Radne grupe za medijsku reformu pri Ministarstvu kulture Slobodan Kremenjak, kao uvodničar, otvorio je i temu ima li država strategiju u razvoju ove oblasti.
– Ministar Milan Marković je rekao da zakoni o lokalnoj samoupravi i glavnom gradu nisu u skladu sa idejom koju ova država ima u odnosu na medije – ja bih rekao da je pravo pitanje ima li ova država ideju u odnosu na medije. Uveren sam da nam nedostaje medijska politika u Srbiji, ali nemamo još uvek debatu koja bi pomogla da se ona definiše – izjavio je član radne grupe za izmenu medijskog zakonodavstva Slobodan Kremenjak.
Prema njegovim rečima, ideja reforme medija na početku je bila zasnovana na dve ključne poluge – kreiranje nezavisnog regulatornog tela – RRA i transformacija državne televizije u javni servis i privatizaciju državnih medija.
– Kroz takvu postavku da postoje nekakva reforma njene poluge, često smo bili spremni da čitav niz loših stvari koje su se dešavale pravdamo kao probleme u implementaciji zakona i da praktično o kontradikciji medijskih zakona pričamo kada su doneta ova dva zakona. Posle toga, cela 2008. godina izgubljena je u besplodnoj raspravi o tome da li ustavno jemstvo slobode da svako može da osniva medije istovremeno znači da se to odnosi na državu, te o tome da li dostignuti nivo manjinskih prava može da se brani jedino tako što će država ostati vlasnik medija – rekao je on.
Kremenjak je istakao da je prošlogodišnja rasprava bila besplodna jer iz ugla prava u tome nema ništa sporno budući da se ustavno jemstvo da svako može biti osnivač medija nalazi u delu Ustava koji se tiče ljudskih prava, a ne u delu koji se odnosi na medije i ovlašćenja državnih organa.
– Država nema ljudska prava, ona su ustavno uvedena kao brana apsolutističkoj državnoj vlasti. Kada je u pitanju dostignuti nivo manjinskih prava, ako pažljivo pogledamo kroz sve međunarodne dokumente koje je ova država prihvatila i ratifikovala, nigde nećemo videti da se priča o državnoj svojini nad manjinskim medijima, već se upravo priča o podsticajima i podršci da pripadnici manjina imaju medije bez mešanja vlasti. Čitava ova teza pogrešno je postavljena i čini mi se da smo izgubili godinu dana pričajući o stvarima koje uopšte ne bi trebalo da budu tema – ukazao je on.
Kremenjak je dodao i da se, kada se ceo proces reformi pogleda iz današnje perspektive, vidi da su od početka postojale neke kontradiktornosti, kao što je uvođenje odredbe u Zakon o javnom informisanju iz 2003. da država ima pravo da bude vlasnik državne agencije, čime je obavezna privatizacija dovedena u pitanje.
– Ova odredba ušla je u zakon kao amandman poslanika, a obrazloženje je bilo da javnost ima pravo da bude objektivno i nepristrasno upoznata sa svim stavovima i odlukama državnih organa, pa bi u slučaju da sve novinske agencije budu privatne javna glasila mogla biti uskraćena za informacije o odlukama i stavovima države. Ne postoji nikakva razlika između nepoverenja vlasti u medije tada i sada – naglasio je Kremenjak.
Takođe, kako je naveo, postoji i kontinuitet u spornom izboru članova Saveta Republičke radiodifuzne agencije. Prvi izbor pre pet i po godina rešen je tako što su ANEM, NUNS, NDNV i Društvo kompozitora bili naterani da se povuku, ali sada neće i to je problem jer se ne može izabrati član Saveta RRA ispred medijskih udruženja.
– U Zakonu o radiodifuziju imali smo odredbu da se sačuvaju domaći mediji tako što će dozvolu za emitovanje moći da dobiju mediji koji su 51 odsto u domaćem vlasništvu i taj cilj je zloupotrebljen za kreiranje netransparentne vlasničke strukture elektronskih medija. Od 2006. godine i prvih konkursa za frekvencije zatvaramo oči pred fingiranim vlasničkim strukturama i kršenjem ove zakonske odredbe. Danas kada imamo prednacrt zakona o sprečavanju medijske koncentracije imamo prigovore koji se odnose na uvođenje registra medija, jer se ljudi tu pozivaju na stečeno pravo skrivanja vlasničke strukture – „zbog čega tebe zanima ko je vlasnik moje off-šor kompanije sa Kipra“.
Krmenjak je istakao da se mora definisati nova medijska politika i preispitati osnovne poluge medijske politike – koliko je nezavisno regulatorno telo, to jest RRA, zapravo nezavisno, koliko je stručno, koliko je njihova regulacija adekvatna, koliko su postupci izdavanja dozvola transparentni, koliko je RTS transformisan i koliko zadovoljava kriterijume javnog servisa.
– U odnosu na privatizaciju – ono o čemu se ni u jednom trenutku nije govorilo je to koji su bili razlozi da ona bude propisana kao obavezna, koje smo nove mehanizme pronašli da medije zaštitimo od neposrednog uticaja vlasti i koji su ti mehanizmi koji omogućavaju zdravu konkurenciju između neprivatizovanih i prodatih medija. To su pitanja na koja moramo pronaći nove odgovore – naglasio je Kremenjak.
Izmenama zakona do novih Članova Saveta RRA
Predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović pozvala je Ministarstvo kulture da se još više uključi u rešavanje problema u medijskom, sektoru privatizacije, izradu novih zakona, ali i transformaciju institucija kao što su agencija Tanjug i Radio Jugoslavija.
– Ja ću uskoro pripremiti sastanak Odbora za kulturu na koji ću pozvati sve predlagače kandidata za članove Saveta Radiodifuzne agencije i predstavnike međunarodnih organizacija. Naša je želja da donesemo hitnu izmenu Zakona o radiodifuziji koja bi sprečila blokadu zakona u delu koji se odnosi na izbor članova Saveta. Ako se na konsultacijama ispostavi da te medijske i nevladine organizacije kažu da neće moći da se dogovore i da hoće da Odbor za kulturu bude arbitar, onda je to u redu, ali se mora uraditi po zakonu – navela je ona.
Vesna Marjanović je dodala i da se „pojavila bojazan članova Odbora da ćemo blokirati rad Saveta RRA ako se ne izaberu novi članovi i postavila pitanje da li je moguće produžiti rad sadašnjih članova do izbora novih“, te precizirala da Zakon o radiodifuziji ne dozvoljava da sadašnji članovi Saveta agencije ostanu na tim funkcijama do izbora novih jer jasno predviđa mogućnost donošenja odluka u skraćenom sastavu.
Bez konsenzusa o standardima
Medijski ekspert i član radne grupe za izmenu medijskog zakonodavstva Rade Veljanovski istakao je da država nema politiku i konsenzus kako hoće da transformiše medijski sistem i to se vidi u ponašanju svih vlasti od 5. oktobra, ali je dodao da u poslednje vreme ima indicija da se više razmišlja o toj temi i da predstavnici vlasti pokazuju nešto veću zainteresovanost da se ta pitanja reše.
– Način na koji se naša vlast odnosi prema promenama u medijskoj sferi može se okarakterisati kao besramna taktika odugovlačenja. To znači da nema strategije i javnog konsenzusa o tome šta hoćemo, ali prećutno i nejavno postoji nekakav konsenzus šta nećemo zato što to nije u interesu političkih stranaka i ljudi na vlasti. Zbog toga se stalno sukobljavamo s tim da li su zakoni dobri ili nisu, da li sadrže prave principe i standarde ili ne, da li su ostvarivi ili ne, ocenio je Veljanovski.
Dodao je da glavni problem predstavlja to što nema konsenzusa o standardima.
– Ako hoćemo da imamo nezavisno regulatorno telo kao što je Republička radiodifuzna agencija, onda se postavlja pitanje zašto to telo nije nezavisno, zašto ono radi za određene interese, zašto se teško biraju članovi i zašto se predlažu ljudi za koje se zna da će i dalje održati kontinuitet zavisnosti, a ne doprineti nezavisnosti RRA. To nema veze sa zakonom – kazao je Veljanovski, koji je takođe član Radne grupe za medijsko zakonodavstvo.
Jedan od standarda reformi bila bi i transformacija RTS-a u javni servis, naveo je on, i dodao da se sada postavlja pitanje ako se zaista hoće da to bude standard, kako se dopušta da se godinu i po dana, mimo dnevnog reda u Skupštini, vodi nezakonita rasprava o tome da javni servis treba obavezno da prenosi zasedanja Skupštine?
– Da li neko zna da kad predsedavajuća Skupštine završava sednicu i kaže: ‘Zakazujem nastavak sednice sutra za 10 časova, a RTS treba da prilagodi programsku šemu prema obavezi o direktnim prenosima“, da ona time krši zakon, i da li to ona zna, i zbog čega niko ne izađe i javno joj kaže da krši zakon. Niko nema pravo da nameće bilo kakve obaveze nijednom mediju, naveo je Veljanovski.
Govoreći o privatizaciji medija on je rekao da to jeste „bolan“ i malo delikatan proces kada su u pitanju mediji koji izveštavaju na jezicima manjina, ali je istovremeno postavio pitanje šta se dešava s privatizacijom dnevnog lista Politika, gde ima 10 odsto državnog vlasništva, i Večernjih novosti, gde država ima 30 odsto.
– Država treba da makne ruke od lista Politika – istakao je Veljanovski, dodajući da u Srbiji nema spremnosti da se nešto pomeri, jer nema spremnosti da vlast sebe razvlasti u oblasti medijskog sistema.
Kada je reč o tome da li Ustav dopušta da država bude osnivač medija, Veljanovski je rekao da se u odgovoru na to pitanje može ići i analogijom da u Ustavu piše da svi imaju pravo da zasnuju brak ili pravo na zdravstvenu zaštitu i postaviti pitanje da li i država ima pravo na to.
– Skandalozno je i tumačenje koje se moglo čuti da kada su zakoni kontradiktorni među sobom onda se primenjuje onaj koji je poslednji donet. To je strašno. Ovo se pitanje ispolitiziralo i dobilo dimenzije koje ne treba da ima – niko ne dovodi u pitanje pravo nacionalnih manjina na informisanje – rekao je Veljanovski, uz ocenu da se iz cele priče o stopiranju medijskih reformi može isplivati jedino uz pokretanje pitanja političke odgovornosti i odgovornosti za ostvarivanje javnog interesa.
Član Gradskog veća Beograda Goran Kreclović istakao je tokom rasprave da Statut grada predviđa osnivanje medija, ali da je vlast u glavnom gradu spremna da upodobi sve svoje zakonske akte u okviru onoga što radi zakon.
– Grad Beograd nije imao želju da upravlja bilo kojim medijem, već je jednostavno hteo da prezentuje jednu aktivnost iz svog svakodnevnog rada. Namera je da ono što je potreba jednog grada bude prezentovano na način koji je prilagodljiv politici onih koji vode grad, istakao je on, i izrazio spremnost da predstavnici grada učestvuju u javnim raspravama do pronalaženja konačnog rešenja – rekao je Kreclović.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić rekao je da struka ima zajednički stav oko prevazilaženja problema nastalih u reformi medijskog sistema i da to više ne treba ponavljati.
– Ministar za državnu upravu Milan Marković rekao je da je kada je preuzeo ministarstvo tamo u nekom naftalinu zatekao dopise Izvršnog veća Vojvodine i Saveta nacionalnih manjina koji su već od 2001, kada je počela rasprava o reformi medijskog sistema, upozoravali na činjenicu kako strateški privatizovati medije u Srbiji a da se ne naruši pravo manjina na informisanje. To je bilo ignorisano dok nisu bili raspisani predsednički izbori i kada se postavilo pitanje da li će nekoliko desetina hiljada glasova odlučiti o tome da li će pobediti Boris Tadić ili Tomislav Nikolić. Onda je naprasno doneta potpuno politička odluka da se obustavi privatizacija medija u Srbiji. Priča o zakonu o glavnom gradu jeste priča o Studiju B i to je politička nagodba – naveo je Gruhonjić.
Predsednik NDNV je istakao da svi akteri pokazuju dobru volju da se problem reši, ali da zatim politika obustavlja sve i time pokazuje šta je interes izvršne vlasti u zemlji.
– Suština je da će nas pregaziti vreme. Kada dođe digitalizacija uhvatićemo se za glavu, siguran sam da većina vlasnika medija ne zna šta je digitalizacija. Hajde da konačno dobijemo obećanja iz nadležnih ministarstava da će ova priča biti završena – imate gotove predloge iz Vojvodine, gotove predloge iz struke koji tačno propisuju modele koji su se pokazali kao efikasni u drugim državama. Ako je problem informisanje na manjinskim jezicima onda ćemo državi dati 30 odsto vlasništva. Na kraju, ustavna obaveza države jeste da zaštiti javni interes, a informisanje na maternjim jezicima jeste javni interes i ne vidim šta je tu sporno. Insistiram kod nadležnih ministarstava da se ta priča o zavlačenju struke okonča – istakao je Gruhonjić.
Direktorka Radio-televizije Kragujevac (RTK) Jovanka Marović istakla je da problem lokalnih elektronskih medija nije zapravo problem političkog uticaja već opstanka, jer privatizacija elektronskih medija prema sadašnjem modelu znači i njihovo gašenje.
– Gašenje lokalnih elektronskih medija znači onemogućavanje građana u tim sredinama da budu informisani ne samo na maternjem jeziku, već da budu informisani o dešavanjima u lokalnim sredinama. Nacionalni emiteri o svemu što se dešava u manjim sredinama izveštavaju na nivou incidenta, a sva istraživanja pokazuju da građani najveće poverenje ukazuju lokalnim medijima. Mora se naći zajedničko sistemsko rešenje jer u sadašnjim uslovima opstanak lokalnih medija nije moguć na tržištu, ukazala je ona.
model trojnog vlasniŠtva
Prema njenim rečima, RTV Kragujevac i RTV Pančevo pokrenuli su nedavno inicijativu da se u privatizaciji primeni model trojnog 30-30-40 vlasništva. To znači da se 30 odsto vlasništva prenese na zaposlene, 30 da ostane lokalnoj samoupravi, a 40 ponudi na prodaju.
Pokrajinska sekretarka za informisanje Ana Tomanova Makanova rekla je da privatizacija jeste prekinuta na zahtev Izvršnog veća, jer u strategiji razvoja radiodifuzije nisu uzeti u obzir situacija na terenu i potrebe lokalnih samouprava, a posebno opština u Vojvodini u kojima je situacija, zbog informisanja na jezicima manjina, specifična.
– Pokrajinski sekretarijat za informisanje će se uvek zalagati da mediji budu odvojeni od vlasti i da mogu i budu slobodni i nezavisni, ali se mora pronaći model da se sačuva bogatstvo na terenu, istakla je ona, dodajući da je ovo telo uradilo jedno istraživanje na terenu koje je pokazalo da lokalne samouprave vide lokalne medije kao budući javni servis i da su zainteresovani da oni rade.
Kako je Tomanova Makanova navela, zbog činjenice da mediji po lokalu nemaju nikakav kapital, to jest zgrade, već da su na prodaju samo ime i frekvencija, opštine su zainteresovane da bude manjinski vlasnik i da medijima obezbede prostor da se drugi deo da zaposlenima, a treći privatizuje.
– To je model koji se vidi kao najperspektivniji. Niko ne bi bio dominantan – svi bi radili zajedno. Moglo bi se uspostaviti da medij funkcioniše kao nezavisan jer niko ne bi mogao samostalno da određuje uređivačku politiku, a opština bi putem projekata sufinansirala proizvodnju programa. Ovo je jedan od modela koji bi mogao da se uzme u obzir. Niko nema nameru da zaustavlja proces privatizacije, ali model mora zadovoljiti sve potrebe – rekla je ona.
Zamenik urednika Srpske pravne revije Dragan Veljović skrenuo je pažnju učesnicima skupa da se mora unaprediti pravna garancija nezavisnosti medija u uslovima otežanog poslovanja u vreme svetske ekonomske krize, ali i da se pronađe model kako država može da pomogne medijima u tim uslovima.
Inače, Srpska pravna revija je u saradnji sa ANEM-om, OEBS-om i IREDž-om objavila publikaciju Medijske regulative, u kojoj su identifikovani aktuelni problemi, ali i prikazana analiza budućih zakona.
Predsednik Lokal pressa Vlado Filipčev ukazao je na probleme koji se trenutno događaju a u vezi su sa finansiranjem medija na lokalu koji nisu privatizovani.
– U svakom opštinskom budžetu postoji stavka za finansiranje i to je mehanizam koji je namenjen tome da se stavi šapa na neposlušne lokalne medije. Tada se iz budžeta raspodeljuju sredstva poslušnijim medijima. Ovaj deo nije regulisan i daje se medijima koji su naklonjeni lokalnim vlastima. Primetna je i pojava info kanala koji zapravo predstavljaju produženu ruku portparola lokalne samouprave – nema montaže, teksta, off-a ili bilo koje druge novinarske radnje, a za njihov rad takođe se opredeljuju sredstva iz budžeta – kazao je Filipčev.
Novoimenovana pomoćnica ministra kulture zadužena za medije Nataša Vučković Lesendrić istakla je da će prioritet tog ministarstva biti da omogući da se mediji urede na način koji će doprineti demokratizaciji društva, i dodala da će raditi na stvaranju strategije medija, formiranju uslova za rad adekvatnim zakonima koji su harmonizovani sa zakonodavstvom Evropske unije.
Ona je istakla je i da će se na svemu tome raditi transparentno i u saradnji sa ljudima iz struke.
Prema rečima predsednice NUNS-a Nadežde Gaće ovo udruženje je svesno teške godine koja, zbog ekonomske krize, dolazi za sve medije, ali ona ipak ne može odustati od insistiranja da su promene u medijskoj sferi neophodne.
– Ne možemo reći da zbog teških vremena ništa nećemo menjati. Medijska scena u Srbiji nije dobra, zakonodavstvo je katastrofalno i ne treba bežati od činjenice da ovoj vlasti sređeni mediji nisu potrebni. Ako će se verovati samo lokalnim medijima, šta će nama nacionalni i regionalni emiteri – rekla je ona.
Učesnici:
Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka
Slobodan Kremenjak, član Radne grupe za izmenu medijskog zakonodavstva
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu
Suzana Jovanić, Fond za otvoreno društvo
Ana Tomanova Makanova, pokrajinska sekretarka za informisanje
Nataša Vučković Lesendrić, pomoćnica ministra za medije
Vesna Marjanović, predsednica Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije
Goran Kreclović, član Gradskog veća Beograda
Rade Veljanovski, predsednik Radne grupe za izmenu medijskog zakonodavstva
Nadežda Gaće, predsednica NUNS
Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS i vođa projekta
Aleksandar Peković, zamenik gradskog sekretara za kulturu Beograda
Dejana Perović, Agencija za privatizaciju
Jovanka Marović, direktor RTV Kragujevac
Dinko Gruhonjić, predsednik NDN Vojvodine, Novi Sad
Jasna Milanović, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Vladan Filipčev, predsednik UO Asocijacije Lokal Pres
Rič Mek Klir, Iredž / fotografija gore desno
Miroslav Janković, Odeljenje za medije Misije OEBS / fotografija dole desno
Dragan Veljović, zamenik glavnog i odg. ured. Srpske pravne revije
