ENOni su, međutim, izneli oprečne stavove o izveštavanju medija o
poslednjem slučaju seksualnog zlostavljanja trogodišnje devojčice
iz Beograda, koja je, zbog nanetih povreda, preminula.
Dok Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenjuje da identitet
deteta, u skladu sa novinarskim kodeksima, mora da se zaštiti, bilo
ono živo ili ne, dečji psihijatar Oliver Vidojević smatra da je u
tom, konkretnom slučaju, trebalo objaviti potpunu priču, pošto ona
više ne može naneti štetu detetu, a može skrenuti pažnju javnosti na
problem.
Vidojević je za agenciju Beta rekao da su se u slučaju zlostavljanja
devojčice K.J. poklopili interesi novinara da izveštavaju o
detaljima događaja i potreba zaštite prava dece, jer, kako je kazao,
ta priča treba da posluži kao primer i pomogne drugoj deci da im se
ne dogodi slično zlostavljanje.
On je naglasio da najubedljivije efekte u javnosti izaziva mogućnost
ljudi da vide dete koje je preminulo od posledica nasilja, a ocenio je
da pošto dete nije imalo adekvatne staratelje, ni majka devojčice
nema bilo kakvog osnova da pokrene postupak u cilju zaštite
privatnosti.
Vidojević je rekao da korektno izveštavanje o tom slučaju ne bi
trebalo da se svede na to šta se desilo, već da posebna pažnja mora
da se posveti onome šta je preduzeto posle otkrivanja događaja,
uključujući i adekvatnu kaznu za počinioce nasilja.
Prema njegovim rečima, čitava priča u javnosti bi mogla da izazove
pozitivne efekte i u smislu otkrivanja novih slučajeva nasilja, i
ohrabrivanja žrtava da „izađu sa istinom“.
Takođe bi, na osnovu toga, moglo da dođe do više saznjanja o deci
žrtvama nasilja svedočenjem onih koji znaju za zlostavljanje, a
ucenjeni su da o njemu ne govore, rekao je Vidojević.
U drugim slučajevima, kada su deca žrtve nasilja živa, prema
Vidojevićevim rečima, mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet
žrtve.
On je naveo primer iz svoje prakse da je devojčica imala brojne
probleme u lečenju posle nasilja, pošto je slučaj objavljen u
javnosti.
Ona je, kako je kazao, bila izložena „raznim drskim ponudama“ preko
telefona, presretali su je na ulici i vređali, zbog čega je usporeno
njeno lečenje od posledica nasilja.
Potpredsednica NUNS-a Tamara Skroza je, međutim, rekla da u svim
većim novinarskim kodeksima postoji odredba o zaštiti privatnosti dece
žrtava nasilja, iako se nigde eskplicitno ne navodi da li to važi i
u slučaju kada je dete mrtvo.
Ona je naglasila da ne vidi razlog zbog čega je trebalo objaviti
fotografiju i ime i prezime deteta, radi ubedljivosti priče, pošto
je, kako je kazala, tekst o silovanju, raspadanju unutrašnjih organa
i smrti devojčice, bio dovoljno ilustrativan.
„I mrtav čovek ima svoja ljudska prava. Mislim da ne treba da nas
K.J. pogleda pravo u oči da bismo shvatili šta joj se desilo“,
kazala je Skroza agenciji Beta.
Ona je naglasila da se u konkretnom slučaju, iako je objavljivanje
imena i fotografije nasilnika takođe kršenje propisa o nevinosti dok
se ne dokaže krivica, ne može govoriti o prekršaju novinara, jer za
„zlikovca tog nivoa, nužda zakon menja“.
Član Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je Beti da bi
u slučaju izveštavanja o počiniocu nasilja mediji trebalo da se
pridržavaju pravila presumpcije nevinosti i da ga navode kao
osumnjičenog za zločin, a ne krivca, dok sud to ne dokžae.
Omerović se složio sa Vidojevićem da se identitet maloletnih osoba
krije da bi se oni zaštitili, a da je, pošto je devojčica
nastradala navođenje samo inicijala „deplasirano“.
