ENNa seminaru, koji su za novinare i sudije organizovale organizacije OEBS, IREX i USAID, čuo se stav da bi izricanje kazni po ovom zakonu bilo isto kao kada bi neko u Srbiji bio osuđen na 100 godina zatvora.
Jer, kao što je u krivičnom pravu maksimalna zaprećena kazna 40 godina, po Zakonu o privrednim prestupima najviša novčana kazna iznosi tri miliona dinara. Zbog toga je, smatra Stevo Đuranović, predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, odredba koja protiv medijskih kuća propisuje kazne i do 20 miliona dinara – neustavna i neprimenjiva dok se ne uskladi sa drugim zakonima.
Dva meseca posle donošenja zakona koji novinari ocenjuju kao mač nad svojim glavama, još nijedna tužba nije stigla u Trgovinski sud.
„Postoji inicijativa da se Zakon o javnom informisanju usaglasi sa Zakonom o privrednim prestupima zbog razlike u propisanim kaznama. Ukoliko bi se sada dogodilo da neka tužba stigne, mi ne bismo znali kako da primenimo ovaj zakon”, rekao nam je predsednik trgovinskog suda u Beogradu Stevo Đuranović.
Sa prve strane – Da li novi Zakon o javnom informisanju znači samo pooštravanje kazni za medije ili je to drugi naziv za zatvaranje medijskih kuća, jedno je od pitanja koje se čulo na seminaru.
„Kazne za medije ne smeju da budu takve da predstavljaju odmazdu i sredstva da se mediji unište. Ovakve kazne znače uvođenje smrtnih kazni za medijske kuće”, rekao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda u Nišu.
Najopasnija posledica Zakona o informisanju je autocenzura, ocenio je Vukašin Obradović, glavni urednik nedeljnika „Vranjske”:
– Neko je gađao „Kurir”, a pogodio je lokalne medije. U ovakvoj ekonomskoj situaciji, prva presuda po ovom zakonu zatvoriće bilo koji lokalni medij u Srbiji, jer nijedan neće moći da plati kaznu i nastavi poslovanje. Apelujem na udruženja novinara da učine sve da se ovaj zakon izmeni.
O tome kolika je količina uvreda koju je političar ili neka druga javna ličnost dužna da istrpi i na koji način zakon reguliše pitanja javnog morala, govorio je Dragoljub Popović, sudija Evropskog suda za ljudska prava.
„Granice prihvatljive kritike šire su kada je reč o političarima. Postoji načelo da se dokazuje samo činjenični, a ne vrednosni sud”, rekao je sudija Popović, apostrofirajući član 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda o tome da svako ima pravo na slobodu izražavanja.
On je naveo primer austrijskog novinara koji je osuđen pred nacionalnim sudom zato što je za jednog kancelara napisao da je „nemoralan, oportunist najnižeg ranga i nedostojanstven”. Novinar se zatim obratio sudu u Strazburu, koji je utvrdio povredu člana 10. „Novinar je iznosio vrednosni, a ne činjenični sud”, ocenjeno je u presudi Evropskog suda.
Ovaj sud stao je i na stranu danskog novinara koji je osuđen zbog toga što se nije ogradio od rasističkih izjava trojice mladića u svojoj emisiji.
Gosti su izjavljivali da je „dobro biti rasista”, da je „Danska za Dance” i da „ljudima treba dozvoliti da imaju robove”, a novinar je osuđen zato što je pomogao u širenju rasističkih izjava. Evropski sud je zaključio da metode novinarskog izveštavanja mogu biti različite i da sud neće nametati svoje stavove.
Sud u Strazburu podržao je presudu suda u Švajcarskoj kojom je krivično osuđen novinar zbog objavljivanja diplomatske prepiske između jevrejskih udruženja u Americi i švajcarskih banaka o naknadi štete žrtvama holokausta.
Prepiska je imala oznaku državne tajne, a Evropski sud je zauzeo stav da je novinar morao da zna da objavljivanjem rizikuje da bude krivično gonjen. Doduše, ova presuda nije doneta jednoglasno, već je odnos glasova bio dvanaest prema pet.
Dorotea Čornić
