ENPredsednik Republike Boris Tadić nije potpisao Ukaz o proglašenju izmenjenog Zakona o radiodifuziji, koje je 19. jula usvojila Skupština Srbije, pa će parlament o tom zakonu morati ponovo da se izjašnjava. Pošto se poslanici trenutno nalaze na letnjem odmoru, a ne postoji zakonski rok u kom Skupština o ovome mora ponovo da glasa, izgleda da će usvojene izmene zakona morati da sačekaju kraj avgusta, kada se očekuje prvo sledeće zasedanje parlamenta. Naravno, ukoliko vodeće stranke drugačije ne odluče i ne zakažu ranije vanrednu sednicu parlamenta.
Tadić je vratio Skupštini izmene Zakona na ponovno glasanje zbog toga što smatra da bi njima bila ozbiljno narušena nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije, s obzirom ne to da bi saglasnost na finansijski plan RRA ubuduće davala Vlada Srbije, umesto Narodne skupštine.
U svakom slučaju, poslanici će morati da potvrde svoje već donete odluke ili promene sporne odredbe Zakona, na koje je, osim predsednika Tadića, ovih dana u više navrata ukazivala i stručna javnost, strukovne organizacije i Oebs, ali i nadležno Ministarstvo kulture i informisanja. Ta varijanta je, međutim, malo moguća jer bi ona pokazala da vladajuće Demokratska stranka Srbije u parlamentu ne drži sve konce u rukama i da se njihove odluke lako mogu oboriti. Zato je i odluka predsednika Tadića da ne potpiše ukaz naišla na oštar napad DSS-a.
To jasno pokazuje čiji uticaj stoji iza ovakve odluke i da se predsednik Tadić još jednom stavio u službu Bogoljuba Karića i njegovih interesa. Sve ono što je ranije dogovarano između njih u Skupštini Srbije ovim činom predsednika republike sada izlazi na videlo – izjavio je juče portparol DSS-a Andrija Mladenović. On je dodao i da jake veze između DS i PSS, koje postoje od ranije, očigledno nisu nikada ni prekidane i to je pravi razlog što Tadić nije potpisao Zakon.
S druge strane, strukovna udruženja su pozdravila odluku predsednika, a Nino Brajović, predsednik UNS-a, rekao je Glasu da od poslanika ne očekuje da ponovo glasaju o istim rešenjima, već da uzmu u obzir primedbe stručne javnosti. Na primer, da Savet ovim izmenama Zakona dobija neprimereno velika ovlašćenja jer, kad nekome oduzme dozvolu ili zabrani rad, odluka bi morala uz pomoć policije da bude sprovedena odmah i bez pogovora, čime se Savet izdvaja iz celokupnog pravnog sistema.
Nema sumnje da ovo odlaganje primene Zakona ide u prilog nezadovoljnim emiterima, kakva je BK, ili nekom od moćnijih, koji nisu dobili nacionalne frekvencije, a obećano im je s najvišeg nivoa.
– Sve ovo su zakuvale interesne grupe i lobiji, a najjači među njima je ona okupljena oko nemačke RTL. Pritisak je strahovit, ali videćemo kako će se rešiti – rekao je Glasu uoči prvog glasanja o izmenama zakona u Skupštini član Saveta RRA, koji je zahtevao anonimnost. Srpska javnost je imala priliku da čuje stavove nemačkih diplomata u vezi sa RTL-om, što se svakako može protumačiti kao pritisak na nadležne da toj stranoj televiziji obavezno dodeli frekvenciju.
М.Д.
