ENВест о проституткама у Сплиту које се спремају да дочекају страни војни брод и његове маринце, која се истовремено појавила у свим дневним новинама у Србији и Црној Гори, Републици Хрватској и Босни и Херцеговини, једна је од ретких вести у ове три суседне државе која је имала исту поруку. О другим темама из суседства, медији у ове три земље извештавају сасвим различито, показало је истраживање експертског тима Игманске иницијативе, урађено уз подршку Норвешке амбасаде у БИХ.
Штавише, тај мониторинг под називом ,,Медијско извештавање о суседним државама” потврдио је претпоставке чланова овог покрета, који окупља невладине организације на простору „дејтонског троугла”, да медији у региону недовољно поклањају пажњу темама из суседства. Информације су, заправо, површне и усмерене на једнострано промовисање политичких идеја, али, „углавном без говора мржње, који је карактерисао минуле године”.
„Политика”: 60 текстова о суседима
Колико, дакле, пишемо једни о другима? Током три недеље у априлу и мају „Дневни лист”, босанске новине на хрватском језику, објавио је 217 информација о суседним државама, сарајевски „Дневни аваз” 88, бањалучки „Глас Српске” 274, загребачки „Јутарњи лист” 76, а сплитска „Слободна Далмација” 217. За овај лист је, иначе, наведено и да концепцијски најдоследније поштује дух и уређивачку политику из прошлих времена декларативно превазиђене политике хрватског политичког врха према БиХ. Дописници из БиХ али и већина сталних коментатора упорни су, како је наведено, промотори познатих стереотипа о „угрожености хрватства у БиХ од стране агресивног и радикалног бошњаштва и ислама”.
Београдски „Данас”, имао је 117 текстова о суседним државама. То нису новине које, како је наведено, предњаче квантитетом објављених текстова, али су новине које, за разлику од других медија у регији, објављују далеко позитивније текстове о суседима. „Политика” је објавила у том периоду мониторинга 60 текстова о збивањима у БиХ и Хрватској. Теме из суседства су, по оцени истраживача, у занатском смислу комплексније обрађене него у другим дневницима. Очигледно је, тврде они, да је у вези са БиХ наглашен интерес за теме из Републике Српске, а из Хрватске за судбину Срба у овој држави.
Кад је реч о централној информативној емисија јавног РТВ сервиса у БиХ, од укупно 39 прилога, 23 је директно у вези са ратним злочинима, Хагом, хватањем Младића и суђењем за ратне злочине у домаћим судовима. Хрватска телевизија објавила је у главном дневнику 12 прилога о БиХ, и шест прилога из СЦГ. Структура ових прилога је безмало идентична са структуром прилога које је објавила БХТ1 о Хрватској и СЦГ; чак десет прилога је поводом рата, злочина и Хага, укључујући ту и једну сторију о војницима Ал каиде који се наводно регрутују из Босне. А, од шест прилога из СЦГ четири је у вези са поплавама, један о прекиду рада БК ТВ и један о одлагању преговора СЦГ и ЕУ. У главном дневнику РТВ сервиса у СЦГ, у емитовано је, међутим, 19 прилога о суседним државама, 13 прилога се односило на БиХ, а шест прилога на РХ.
Под притиском прошлости, не будућности
Циљ овог обимног мониторинга био је, објашњава нам Александар Попов, директор Центра за регионализам из Новог Сада и копредседник Игманске иницијативе у нашој земљи, утврђивање квалитета и квантитета узајамног информисања у региону и то са становишта регионалне сарадње и заједничког припремања јавности и институција за евроатлантске интеграције.
–У већини посматраних текстова, међутим, јасно је да је садашњост суседне државе најчешће приказана негативно и површно, а уређивачка политика у делу бављења суседним срединама под снажним је притиском логике и филозофије распада бивше државе, а не контекста заједничке будућности у европским координатама – истиче он.
Анализа броја прилога показује да су дневне новине из БиХ, предњачиле по броју објављених текстова из суседних земаља. На другом месту су били београдски дневници, а потом, други дневник из РХ.
Уочљиво је, пак, да је чак 78 одсто укупно објављених текстова пренето из штампе државе на коју се информација односи, а видно је и готово потпуно одсуство аналитичких текстова, интервјуа, истраживачких прича или репортажа, из чега је извучен закључак о значајном недостатку интересовања за потпуније представљање проблематике суседних држава. С друге стране, највише информација односило се на негативне појаве, информације у рубрикама „црне хронике”, потом естраде, далеко мање културе, док су економске, социјалне и друге теме које говоре о животу преко границе готово игнорисане. Такав одабир, али и штурост података који се грађанима једне државе нуде о начину живота и дешавањима у другој, указују, како је наглашено, на међусобну изолацију држава насталих распадом екс-Југославије, и шире у региону.
Генерално гледајући, медији у том периоду, према ставу истраживача, која посебно подвлачи Попов, не нуде ни приближно довољно квалитетних и тачних информација. Већ, напротив, доприносе продубљавању друштвеног, културног, политичког и информативног јаза међу становницима „дејтонског троугла”. Због тога, Игманска иницијатива намерава да ангажује најистакнутије новинаре у све четири државе, који би могли да допринесу „мењању суморне и углавном једнозначно креиране медијске слике о суседима”.
Биљана Чпајак
