ENSvetski dan slobode medija obeležen i u Srbiji. U 11 časova i 55 minuta Udruženja novinara i Sindikat novinara Srbije kod Spomenika čitaču novina u Pionirskom parku u Beogradu, obeležili su Svetski dan slobode medija.
Predsednik UNS-a Nino Brajović je na skupu kod Spomenika čitaču rekao da moramo da priznamo da se još nismo izborili za slobodu medija.
„Nismo zato što su od nas jači još uvek oni kojima je naša nesloboda potrebna“, rekao je Brajović i dodao da je za „neslobodu medija zainterovani i novobogataši i vlast i vlasnici medija“.
Na poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Granskog sindikata medija Nezavisnost, televizije su zamračenim ekranima i isključenim tonom u pet do 12 pokazale da će se i u teškim mesecima koji dolaze boriti za profesiju.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće izjavila je da postoje objektivni razlozi zbog kojih je Srbije ocenjena kao zemlja sa delemičnom slobodom medija i dodala da je u poslednjih godinu dana bilo dosta pritisaka i pretnji na novinare.
„To da Srbija ima delemičnu slobodu štampe ružno zvuči, ali za to postoje objektivni razlozi u našoj državi“, rekla je Gaće i izrazila uverenje da sloboda medija nije utopistička ideja.
Pojedine nevladine organizacije ocenile su da mediji dočekuju Svetski dan slobode štampe u tmurnom okruženju i da je od početka godine u svetu već ubijeno 22 novinara.
Svetska asocijacija novina podsetila je na tragičan bilans stradanja novinara širom sveta u 2008, navodeći da ih je 70 ubijeno, 673 uhapšeno, a 125 zadržano u zatvoru.
Rešavanje globalnih problema
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun, u poruci povodom Svetskog dana slobode medija, ukazao je na važnu ulogu medija u rešavanju globalnih problema, promovisanju dijaloga, pomirenja i uzajamnog razumevanja, ali i na neophodnost snažnije zaštite novinara u obavljanju njihovog posla.
Ban je ukazao na važnost prava svakog pojedinca da „traži, dobija i prenosi podatke i ideje preko bilo kog medija, bez obzira na granice“, što garantuje Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, i neophodnost da se zaštite novinari.
Generalni sekretar UN smatra da se ove godine posebno ističe potencijal medija u promovisanju dijaloga, pomirenja i uzajamnog razumevanja.
Samo 17 odsto svetske populacije uživa slobodu medija
Izvršna direktorka američke nevladine organizacije Fridom haus Dženifer Vindzor ocenila je da se novinarska profesija danas bori da preživi, kako zbog pritisaka vlasti i drugih moćnika, tako i zbog ekonomske krize.
Od 195 zemalja koje su obuhvaćene izveštajem, njih 70 (odnosno 36 odsto) su rangirane kao „slobodne“, 61 (31 odsto) kao „delimično slobodne“, a 64 (33 odsto) kao „neslobodne“, navodi se u izveštaju te organizacije.
Fridom haus ističe da samo 17 odsto svetske populacije živi u zemljama koje uživaju slobodu medija.
Najveći pad zabeležen je u regionu centralne i istočne Evrope i zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Nekoliko balkanskih zemalja, poput Bosne i Hercegovine, Bugarske i Hrvatske, beleže negativne trendove zbog sve prisutnijih fizičkih pretnji i maltretiranja novinara, ukazuje se u izveštaju.
U Bugarskoj i Hrvatskoj ubijeni su novinari, dok je nivo zastrašivanja i nasilja porastao u sve tri zemlje, navodi „Fridom haus“.
Vlasti u Republici Srpskoj su, kako ocenjuje ta organizacija, takođe pojačale političku kontrolu medija.
Najbolje rangirana zemlja u regionu i dalje je Slovenija, u kojoj su mediji ocenjeni kao slobodni. Sledi Crna Gora, koja sa Bocvanom i Istočnim Timorom deli 78. mesto, kao zemlja sa delimično slobodnim medijima.
Hrvatska je na 81. mestu, sa ocenom 38 u kategoriji „delimično slobodnih“, a u istoj kategoriji su Bugarska, na 76. mestu sa ocenom 36, BiH i Makedonija dele 98. mesto sa ocenom 47, a Albanija je na 101. mestu sa ocenom 50.
Izrael, Italija i Hong Kong izgubili status „slobodnih“
Pogoršanje se beleži u svim regionima u svetu i to ne samo u tradicionalno autoritarnim državama. Prvi put su Izrael, Italija i Hong Kong u kategoriji zemalja sa delimično slobodnim medijima.
Fridom haus je naveo da su nova ograničenja medijima u Izraelu nametnuta tokom vojne ofanzive u pojasu Gaze početkom ove godine.
Izveštači su bili suočeni s ograničenjima kretanja i vojnom cenzurom, a većina medija je zavisila od vladinih portparola.
Istovremeno su slobode medija opale na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze gde su palestinski pokret Fatah i Hamas zastrašivali novinare, navodi se u izveštaju.
Zemlje s najmanjim medijskim slobodama su Mjanmar, Kuba, Eritreja, Libija, Severna Koreja i Turkmenistan, u kojima su i ranije beležena kršenja medijskih sloboda.
Na vrhu rang liste su Island, Finska, Norveška, Danska, Švedska i Nemačka.
