EN– U analizi srpskih medija, beskorisno ih je porediti sa britanskim javnim servisom, a i neukusno je stavljati to na pleća ljudi u RTS, koji rade za 23.000 dinara. Kad čujem Bi-Bi-Si, dođe mi da uzmem bejzbol palicu… – neprimerenim je ocenio pozivanje na model Bi-Bi-Si-ja prvi čovek RTS, Aleksandar Tijanić, na regionalnoj konferenciji o transformaciji državnih RTV u javne servise, održanoj povodom 80 godina od osnivanja prvog, britanskog javnog servisa.
Prema njegovim rečima, državnim RTV u regionu zajedničko u transformaciji u javne servise je da su se svi „porađali bez epiduralne injekcije“, uz velike otpore njihovom uspostavljanju.
– Za većinu Britanaca Bi-Bi-Si je javna vrednost, a u ovom periodu, javni servis u Srbiji je javno zlo – rekao je Tijanić, kritikujući nezavisne eksperte za medije, koji „nikada nisu napravili prilog, novinu, ili televiziju, ali zato drže lekcije o kvalitetu programa“.
Ocenivši da je budućnost javnog servisa Srbije osigurana, mada neće biti laka, Tijanić rešenje za njegov opstanak vidi u promeni Zakona o radiodifuziji, i povećanju nivoa naplate pretplate sa 60 odsto. U procesu transformacije, kazao je, potrebno je otpustiti oko 1.000 radnika, poboljšati kvalitet uništene tehnologije, ali primiti i mlade kadrove…
O odnosu vlasti, prvi čovek RTS je rekao:
– Nismo se mi toliko odmakli od vlasti, koliko se ona odmakla od nas, i podsetio da je njegovim dolaskom na tu funkciju vlada budžet RTS „skresala“ sa 54 na 21 milion evra. Poredeći HRT sa 200 i RTS sa 60 miliona evra prihoda, Tijanić je dodao „da mu ponovo dođe da uzme palicu“.
– U Hrvatskoj je pretplata vrsta poreza na RTV prijemnik, i iznosi 1,5 odsto neto plate u državi. Naplata je više od 90 procenata, a ko ne plaća, policija mu oduzima prijemnik – kazao je Sutlić, dodavši da je i za HRT britanski javni servis prevelika i prebogate kuća, i da im je uzor javni servis Danske.
Napominjući da je slovenačka RTV finansijski još moćnija od HRT, Sandra Bašić – Hrvatin, sa Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, istakla je da u slučaju RTV Slovenija „smer razvoja ide unazad – iz transformacije javnog servisa u državnu RTV“. Ona je, kritikujući rad te kuće, rekla da se uticaj politike na nju povećao, a da u poslednje tri godine gubi na gledanosti, u trci sa komercijalnim televizijama.
Poseban slučaj je javni servis BiH, čiji je generalni direktor Drago Marić, objasnio da se „državna specifičnost odražava i na postojanje tri javna servisa: jedan na državnom, a dva na entitetskom nivou“. Problem je i politizovano javno mnjenje, i gledanje istine „iz tri ugla“.
