ENPotpis ispod fotografije glasi: „Tražili od Putina da zaštiti RS“. Druga fotografija nalazi se na naslovnoj strani Betona“. Tu je Putin, go do pasa, veoma mačo, u visokoj travi, i sa, čini mi se, puškom, snajperom u ruci.
Izvinjavam se Suadi Kapić, reditelju, filologu, glumici i autoru „Vodiča za preživljavanje“, te „Enciklopedije rata u Bosni“, i mapa o opsadi Sarajeva i „Padu Jugoslavije“, što nisam naučila, kao ona, u sarajevskim noćima za vreme opsade zvuk svakog oružja, tako da bih umela odmah da prepoznam spravu koju drži Putin, a izvinjavam se i Miši Vasiću što zadirem, bez pokrića, na teren njegove virtuoznosti. Tek, Putin je na fotografiji očito u lovu, koji bi neki stručnjaci mogli da kvalifikuju kao zamenu za rat, a ispod fotografije stoji potpis: „Gde se sakrila Štefica Cvek“.
„Nagrade treba imati, pa ih prezirati“, znao je da kaže Borislav Mihajlović Mihiz. NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, koje se baš u ova teška vremena iz sve snage angažuje, nije se umorilo, nije mu svega dosta, nije razočarano, neće da se samoubije i to sutra, ili od ponedeljka. Ovogodišnju nagradu „Dušan Bogavac“ za hrabrost i etiku dodelilo je redakcijama Ekonomista i Betona. Hrabra i etična odluka, potvrđuje dignititet nagrade. Promišljeno, u pravom trenutku, zasluženo, i kasno i rano, jer da nije ovih listova i podlistaka, da nisu nastali ranije, upravo im je čas da budu smišljeni i ostvareni.
U prekjučerašnjem Danasu, u portretu ličnosti Mijata Lakićevića, opisan je Ekonomist. I važnost pojave ovoga čuda u oblasti ekonomije, i ne samo ekonomije, u vremenima rešavanja pitanja svih pitanja prevashodno nacionalnim, nacionalističkim i ideološkim euforijama i pogledima na svet. I tako od nekada, od onoga režima do dana današnjeg.
A Beton je nagrađen za „dosledno raskrinkavanje nacionalističkih ideologija“ upravo u sadašnjem ekonomskom, tranzicionom i legalističkom periodu. Ništa tačnije, jer je ovakvo naše današnje življenje sa fotografijama Vladimira Putina – i ne samo s njima, već sve skupa, do kupovine i prodaje svega – posledica onoga ranijega perioda kada se, na vreme, pojavio Ekonomist. Jer su se stvari, što bi značilo i vojska i policija, javna i tajna, zaplitale, pripremale, rasle i definisale upravo u kulturi.
Tu su se zabetonirale. Kao prave betonske ploče svuda oko nas, ispod nas u vidu grobova, iznad nas u vidu nadziđivanja. Beton, betonska površina između građana ove zemlje i političkih, partijskih elita, beton kao opis načina mišljenja ovoga što je iz nacionalizma, rata i patriotizma izraslo, došlo i prevladalo. Iz srca i korena kulture. O čemu sve ima u Betonu. Ne u ministarstvima, ne u institucijama, već u „Betonu“. Pa će tako, jednoga dana, ako se ko zna kako provučemo pored najgoreg, za to biti zaslužan Beton, a ne brendiranje Srbije.
Kada je već tako, NUNS-u treba poželeti mnogo uspeha i u formiranju Fonda „Dušan Bogavac“, koji će, kako je najavljeno, prikupljati sredstva za podržavanje novinarskog istraživanja ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović. To je dalje hrabro traganje za tačnošću i istinom. Jer, kada jednom budemo saznali ko, kako i zašto je počinio zločine nad ovim ljudima, znaćemo i šta stoji između Ekonomista i Betona, to jest, za šta su sve upotrebljene i ekonomija i kultura, i, konačno, zašto se pristajalo na sve o čemu pišu i svedoče i Ekonomist i Beton.
Borka Pavićević
