Državne institucije u Srbiji javnosti i građanima često daju netačne tvrdnje da ne poseduju dokumente koje bi morali imati, dok sa druge strane Poverenik za informacije od javnog značaja i
Čak 40 odsto žalbi koje novinari upute Povereniku odnose se na ćutanje organa vlasti. Institucije novinare najviše uskraćuju za odgovore, tako da informacije važne za celokupnu javnost ostaju skrivene
Internet je riznica najraznovrsnijih informacija, osim onih najbitnijih – o radu organa javne uprave. Teorijski, građani mogu doći do podataka od javnog značaja ako ih zatraže od državnih institucija, ali
Međunarodni dan prava javnosti da zna ustanovljen je 2002. godine. Ove godine se u Srbiji obeležava u atmosferi gušenja prava, sloboda i otežanog pristupa informacijama. To je zajednički zaključak
Srbija ima dobar zakonski okvir kada je reč o slobodnom pristupu informacijama, ali se suočava sa „izazovima“ u njegovoj primeni, izjavio je danas šef odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije
Tražilac informacije potom angažuje advokata koji pokreće žalbeni postupak pred Poverenikom jer mu nije omogućen uvid. Poverenik mora da postupi po žalbi i naloži javnom organu (školi) da isplati advokatske
U navedenom periodu ukupno je pristiglo 4834 žalbe. U istom periodu prošle godine Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) je primio 294 žalbe,
Rešenjem Grada Sombora odbijen je zahtev glavnog urednika Branka M. Žujovića da dobije na uvid tekst projekta „Osnaži se“ i pravdanje koje je priložila firma „Video kreativa tim“ Milana Švelja
Transparentnost je bila još jedna žrtva pandemije virusa korona u 2020, pokazuje izveštaj Balkanske istraživačke regionalne mreže o tome kako su se vlasti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori,
Resavska 28/II
11000 Beograd,
Tel/fax:
radno vrene sa članstvom: 10 – 16h
PIB 100065510
Matični broj 06975461
Copyright © 2004 – 2021 NUNS. Sva prava zadržana.