EN– Ako je ta informacija tačna, Tanjug će dobiti godišnje od države dva i po miliona evra, što je skandalozno, jer se tako država oglušuje o elementarne norme za koje se zalaže, a to su evropske vrednosti i slobodno tržište – komentariše za naš list Radomir Diklić, direktor za razvoj i međunarodnu saradnju u agenciji Beta.
On objašnjava da su među poreskim obveznicima koji iz svog džepa finansiraju Tanjug, osim građana Srbije, i agencije Beta i Fonet.
– Beta i Fonet plaćaju finansiranje Tanjuga da bi oni „mogli“ da rade u boljim uslovima i sa više ljudi – naglašava Diklić, dodajući da se zalaže za privatizaciju svih medija u Srbiji, jer se pokazalo da privatni mediji mogu da funkcionišu, „pa i po principu kako Bog zapovedi“.
I medijski stručnjak Rade Veljanovski kaže da država davanjem novca Tanjugu, toj agenciji obezbeđuje privilegovan položaj u odnosu na druge.
– Voleo bih da država nema upliv u vlasništvo Tanjuga, jer nije dobro da se održi monopol kao što je to bilo devedesetih godina. Država treba da podržava medije, ali ne velike, koji mogu dovoljno da zarade. U budžetu Republike i svih opština treba da ostane deo sredstava za medije na lokalnom nivou i jezicima nacionalnih manjina. Pošto smo mi zemlja u tranziciji, neki mediji ne mogu finansijski da ostvare svoje funkcije na najbolji način i u tom smislu država može da pomogne, ali po principu projekata. Znači, mediji konkurišu ravnopravno, a država stimuliše medije da prave programe kojima se zadovoljava interes javnosti, ali bez ikakvog uticaja vlasti – objašnjava Veljanovski za Danas.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović, međutim, tvrdi da Tanjug ima zakonske uslove da bude javno preduzeće i da mu je zbog toga dozvoljeno delimično finansiranje iz budžeta, odnosno javnih prihoda.
– Mora da se napravi analiza efekata po državni budžet takve medijske institucije, da se sazna da li je teret za poreske obveznike preveliki i da li Tanjug racionalno posluje, jer je moguće da nije tako zbog „nagomilanih“ obaveza iz prošlosti – naglašava Brajović, ističući da UNS nije za potpunu privatizaciju agencije Tanjug, već za mešovitu svojinu. „Država treba da bude jedan od akcionara, jer ima interes da se pokrivaju događaji koji medijskom tržištu nisu atraktivni“, zaključuje Brajović.
Sasvim je drugačiji stav potpredsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Đorđa Vlajića. On ne želi da komentariše sumu novca koju država obezbeđuje Tanjugu, ali zna da je iznos veliki, i da zbog toga ta agencija ima povoljniji položaj na tržištu od drugih medija. „Zahvaljujući državnim dotacijama Tanjug može sebi da priušti niže cene“, ukazuje Vlajić, ocenjujući da je to nedopustivo i da bi zbog budžetskog finansiranja Tanjug trebalo da bude besplatan servis.
– Nažalost, ovakvu situaciju dopušta Ustav Srbije, jer omogućava svima vlasništvo u medijskoj sferi, pa tako i državi, zbog čega će privatizacija lokalnih medija biti zloupotrebljena – naglašava Vlajić.
J. D.
