ENViše od hiljadu zvanica, ličnosti iz političkog, kulturnog i javnog života Srbije, u petak je u Hotelu M obeležilo desetu godišnjicu jednog od stubova slobodnog novinarstva u Srbiji.
Već na prilazima hotelu po gužvi u Bulevaru oslobođenja moglo se naslutiti da se nešto važno dešava. Diplomatski automobili privlačili su pažnju prolaznika, a jedan zbunjeni taksista se upitao: „Je l’ moguće da je Karla del Ponte još ovde“.
Ljubazni domaćini uz osmeh su dočekivali goste koji su zbog velike gužve ipak morali da pričekaju da bi stegli ruku čelnicima Pionira slobodnih medija u Srbiji. U Hotelu krkljanac koji je iznenadio i same novinare Danasa. Gužva je je potrajala dok se svi nisu snašli i zauzeli mesta u nekoliko otvorenih sala, terasa i bašti koja je privukla ubedljivo najviše posetilaca.
Slavlje prožeto sećanjima na početke Danasa koncentrisalo se uglavnom na prostor bašte iza hotela, pored stoletnih stabala, tik uz obod Banjičke šume.
Tradicionalne nagrade za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu u Srbiji „Stanislav Staša Marinković“ i „Nikola Burzan“ za profesionalne domete i doprinos ugledu lista, ove godine dobili su dugogodišnji novinar nedeljnika Vreme Dimitrije Boarov i danasovac Zoran Panović. Ovogodišnji laureati imali su pune ruke posla, valjalo je primiti čestitke od svih koji su izrazili poštovanje prema njihovom radu. Skromno su se smeškali i podizali čaše u znak pozdrava. Priznanja za prijatelje kuće dobili su direktor kompanije US stil Daglas Metjuz i direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević.
naravno, podržavam da se tako nastavi. Uglavnom čitam novine naengleskom, tekstove o biznisu, ali znam šta znači Danas za slobodu štampe u Srbiji. Mišljenja sam da ima veoma dobru reputaciju kao medij koji pošteno i objektivno informiše – rekao je Metjuz za Danas posle prijema priznanja.
Raspoloženi gosti – od političara, ministara, direktora tajnih službi, načelnika Generalštaba, kolega iz drugih redakcija, prijatelja iz nevladinih organizacija, umetnika, „radnog naroda i poštene inteligencije“ – uživali su u ponudi, ambijentu, ćaskali i podsećali se godina kada je Danas počeo sa svojom misijom. A ta sećanja probudio je i dokumentarni film koji su gosti posmatrali na nekoliko velikih video bimova.
– Toliko toga nisu proživele ni novine s mnogo dužim stažom – komentarisao je posle odgledanog filma jedan bivši ministar.
Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Dragan Janjić izuzetno ceni Danas i novinare, profesionalce koji su ga osnovali.
Postoji nekoliko medija u Srbiji čiji je doprinos razvoju demokratije i slobodi štampe u Srbiji izuzetan, a među njima je svakako i list Danas. Kada medij prave ljudi koji su u novinarskoj profesiji, kada se ne pravi novcem tajkuna i voljom političara, onda to mora da bude dobro. Naravno, takvi mediji po pravilu u društvima kakva su tranziciona nemaju takav uticaj koji imaju mediji iza kojih je mnogo novca, bliskost s političarima, biznismenima, ali utoliko su važniji i dragoceniji -obrazlaže Janjić uz osmeh, jer ga kolege prekidaju „dobacujući“ čestitke i „doskočice“ zbog prelaska s mesta glavnog i odgovornog urednika novinske agencije Beta u Ministarstvo kulture i informisanja.
Ono što je oraspoložilo i nasmejalo goste na proslavi bili su političari kojima je život na papiru udahnuo naš najbolji karikaturista Predrag Koraksić Koraks. S video bima političari – viđeni Koraksovim okom i rukom – otpevali su: „Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan, Danasu je rođendan, rođendan, rođendan“. Kasnije tokom noći često se moglo čuti pevušenje ove pesmice, jer je nekolicini gostiju ova pevljiva numera „ušla u uši“.
Ništa manje zadovoljstva posle dovoljno popijenih aperitiva kraj Banjičke šume nije izazvao ni pečeni vo koji se okretao na ražnju, ali ni ostale „poslastice“ koje, pekući se iznad svetlećih komada žara, čine nezaobilazan dekor svakog domaćinskog slavlja.
– E, vola na ražnju nisam očekivao od jednog građanskog lista – našalio se kolega iz Foneta.
Proslave jubileja uvek su dobra prilika za nostalgične priče i anegdote koje su obeležile jedno doba. Odjednom su vaskrsla sećanja na hapšenja tiraža Danasa, kažnjavanje i zatvaranje novinara.
Noćni urednik Danasa, konstantno pod pritiskom, sećao se najzanimljivijih izgovora zbog kašnjenja na noćna dežurstva: „Izgubila sam levu cipelu“, „Pala sam s ringišpila u blato“…
Pravu pometnju među devojkama izazvalo je pojavljivanje pobednika Velikog brata pijaniste Ivana Ljube koji je odmah posle svog prvog solističkog koncerta došao s upravnikom Beogradske filharmonije Ivanom Tasovcem. Koleginice u večernjim toaletama, već umorne od stajanja, đuskanja, ića i pića, poskakale su sa svojih stolica kada su primetile da se približava favorit mnogih majki.
– Od ovoliko ljudi mogle ste da se slikate s kim ste htele, a vi ste izabrale baš pobednika Velikog brata – komentarisao je ljubomorni kolega.
Iako su svi bili dobro raspoloženi, najveseliji su ipak bili novinari Danasa, pogotovo novinari i saradnici sportske rubrike. Oni su za „svoj sto“ okupili najviše posetilaca, sve vreme đuskali uz zvuke džez kvinteta, sa svojim urednikom na čelu koji je plenio plesačkim pokretima.
Priča o grupi siromašnih novinara, vrsnih profesionalaca, preživela je deset godina i postala živa legenda. Niko ne treba da brine za budućnost novina kojima su na rođendan došli „ovako važni gosti i ugledni prijatelji“, kako je rekao jedan od posetilaca. Kakvu bi, inače, trebalo da imaju budućnost novine koje su 2002. dobile nagradu Međunarodnog instituta za štampu i Fridom hausa Pionir slobodnih medija i proglašene Listom godine u svetu po izboru pariskog Le gid de la pres.
Danas je često menjao vizuelno lice, ali uvek se držao maksime koju je pre šezdesetak godina zapisao Njujork tajms – da „niko ne može biti objektivan, ali objektivnost mora da bude cilj. Ratko Femić
Tekst: Ratko Femić
Foto: Aleksandar Veljković, Miroslav Dragojević i FONET
