Vlada je, kako je izneto u Skupštini Srbije, odlučila da formira tranzicioni fond iz koga će se obezbediti finansiranje Radio televizije Srbije u narednom periodu. Taj period, prema planu Vlade, trebalo bi da traje sledećih šest meseci, koliko je RTS ostavljeno da se transformiše u javni servis.
Član Radiodifuznog saveta Vladimir Cvetković za Danas je rekao da je ideja o formiranju tranzicionog fonda potekla upravo sa RTS, a taj predlog amandmanom je podržao predsednik Skupštine Predrag Marković. Ovu informaciju za Danas je potvrdio i Aleksandar Lazarević, predsenik skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje koji kaže da je takav predlog došao sa „više adresa“, a ne samo sa RTS.
– Istina je da je ideju o formiranju tranzicionog fonda kojim bi se omogućila transformacija RTS u javni servis na Odboru za kulturu i informisanje jednom prilikom izneo i generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić. Razmatrali su svi modeli kojim bi se omogućilo preživljavanje RTS – rekao je za naš list Lazarević.
Preciznu informaciju o tome čemu će sve služiti pomenuti fond od nadležnih zasad nema niko. Aleksandar Lazarević ističe da je to fond koji će obezbediti Vlada, da li iz budžetske rezerve ili pak iz donacija, to će svakako biti fond uz pomoć kojeg će se RTS, kako je planirano, transformisati u javni servis.
– Iako će pretplata početi da se naplaćuje od oktobra, pretpostavlja se da će biti potrebno bar oko tri meseca dok novac ne legne na račun, dok se ne ustale prihodi, pa će zato biti potrebno da se osnuje fond – objasnio je Aleksandar Lazarević.
Šta znači javni servis, kako se u njemu proizvodi program, koliko ljudi i koje struke će raditi u takvom javnom sistemu, zasad je velika nepoznanica kako za nadležne u Vladi Srbije, tako i za odgovorne na RTS.
Predsednik sindikata RTS Nezavisnost Miodrag Zupanc za Danas ističe da je na državnoj televiziji namerno napravljena konfuzija.
– Prvo se krenulo sa restitucijom koja važi za sva javna preduzeća koja idu u proces likvidacije ili privatizacije, poput Jat ili ŽTP. U taj koš svrstan je i RTS, i neko je to namerno uradio. U procesu restitucije ide se na socijalni program, odnosno na smanjenje broja zaposlenih, a ako je preduzeće kompleksno kao što RTS jeste, onda se pristupa i odvajanju „sestrinskih preduzeća“, u ovom slučaju, na primer, PGP RTS, Trećeg kanala, Radio 10, itd u zasebne kuće – objašnjava Miodrag Zupanc.
Prvi i najvažniji posao pred kojim se nalazi RTS je transformacija u javni servis, što po Zakonu o radiodufiziji i jeste obaveza državne TV. Međutim, najveći problem državne medijske kuće, po oceni našeg sagovornika, jeste to što niko ne zna šta je javni servis, kako se proizvodi program u tom servisu, tačan broj i profil potrebnih ljudi u informativnoj, kulturnoj, obrazovnoj, sportskoj i drugim redakcijama.
– Najstrašnije je što se preduzeće rastura, a ne ide se u sanaciju niti se RTS privatizuje tako da Vlada na taj način unosi konfuziju na državnoj TV. Najveća nada za RTS je formiranje javnog servisa, postavljanje novih i jasnih pravila igre, i postupka proizvodnje programa – ističe Zupanc. Zasad će RTS, kako kaže, napustiti 1.100 ljudi, a da su od kuće odvojena sestrinska preduzeća, državna TV bi imala još oko 600 manje zaposlenih.
O sudbini RTS predstavnici sindikata razgovarali su sa predsednikom Radiodifuznog saveta Nenadom Cekićem i ministrom informisanja Draganom Kojadinovićem.
– Svi su bili zapanjeni kad su shvatili da niko ne zna šta je to javni servis i, naravno, lopta se uvek prebacuje sa jednog na drugog – navodi predsednik sindikata RTS Nezavisnost. Šemu ili predlog transformacije RTS u javni servis, po mišljenju Zupanca, trebalo bi da dostavi Radiodifuzni savet. Taj predlog bi onda išao na javnu diskusiju u kojoj bi učestvovali i predstavnici NUNS, UNS, dramskih i likovnih umetnika, nevladine organizacije, stručnjaci iz raznih oblasti.
I. Vušković