ENOn je naveo da RTS ovim potezom sprovodi Zakon o radiodifuziji (iz 2002. godine) i štiti interese “85 odsto građana koji redovno plaćaju pretplatu i tako izdržavaju svoj javni servis”, a na pitanje po kojem principu su određeni građani protiv kojih su pokrenute tužbe, on je odgovorio da je u pitanju “slučajni uzorak”.
Želeći da saznamo da li će tužbe za neplaćanje RTV pretplate dobiti i žitelji Vojvodine, pozvali smo šefa pretplatničke službe Javnog servisa Vojvodine – Radiotelevizije Vojvodine Dragoljuba Jovanovića, koji nam je rekao da je o utuženjima saznao iz novina, jer njihovu službu o tome niko nije obavestio.
– Nadležna služba Radiodifuzne ustanove Vojvodine do danas još uvek nema evidenciju, niti poseduje podatak o tačnom broju pretplatnika u Vojvodini koji su u obavezi da plaćaju RTV pretplatu – rekao je za naš list Jovanović. – Zbog toga nemamo ni uvid u to koliko je Vojvođana plaća, a koliko ne, pa ni ko je od neplatiša utužen zbog dugovanja. Mi nemamo direktan kontakt sa službom “Elektrovojvodine” koja vodi poslove naplate na objedinjenom računu za struju, na kojem su i zaduženja za RTV pretplatu. Svi izveštaji o naplati se direktno prosleđuju službama u Beograd i mi u njih nemamo uvida.
Po njegovim rečima, pretplatnička služba RTS-a trebalo bi da poseduje analitičke kartice o zaduženjima i naplativosti i za građane Vojvodine, “pa zbog toga i ne znamo da li je neko od vojvođanskih neplatiša dobio tužbu zbog neizmirivanja dugova”.
– Simptomatično je i da se utuženja obavljaju po sistemu “slučajnog uzorka” jer se time krši zakon, pa sam sklon da verujem da ni u Beogradu nemaju baš preciznu evidenciju o svim pretplatnicima, pa ni o onim iz Vojvodine – navodi Jovanović.
Treba napomenuti i da su pre nekoliko meseci predsednici UO RTS Nikša Stipčević i UO RTV Gordana Đurđević-Dimić potpisali sporazum o prikupljanju i raspodeli novca od RTV pretplate, iako je Zakonom o radiodifuziji precizno definisano (član 84) da “Ustanovi javnog radiodifuznog servisa Autonomne pokrajine pripada 70 odsto prihoda ostvarenog naplatom pretplate na području Autonomne pokrajine. Ova sredstva Radiodifuzna ustanova Srbije dužna je da prenese ustanovi javnog radiodifuznog servisa Autonomne pokrajine u roku od tri dana od dana izvršene naplate”. Članom 81 istog zakona precizirano je i da “Republička ustanova javnog radiodifuznog servisa vodi evidenciju pretplatnika, sa svim ličnim i drugim potrebnim podacima. Za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine ove poslove obavlja i pokrajinska ustanova javnog radiodifuznog servisa”. To, međutim, do danas nije sprovedeno, iako je dopunama Zakona precizirano da se on primeni nakon deobnog bilansa između RTS-a i RTV-a, koji je davno obavljen.
Podsećamo na to da je, po Zakonu o radiodifuziji iz jula 2002. godine, uvedena obaveza vlasnika radio i TV prijemnika da plaćaju radio-televizijsku pretplatu. U slučaju da građani odluče da iznos određen za javni servis ne plate, struja im ne može biti isključena. Sankcije za neplaćanje ne reguliše Zakon o radiodifuziji, već su kaznene odredbe regulisane propisima o obligacionom pravu. Na računima za struju jasno je odvojena stavka za RTV pretplatu, ali na kraju računa sabrani su i RTV pretplata i utrošeni kilovati kao obaveza koju potrošač treba da izmiri.
Od nadležnih u EPS-u smo dobili objašnjenje da kompletne podatke i evidenciju o broju RTV pretplatnika imaju u RTS-u, a da distribucije ove kompanije samo pružaju uslugu.
M. Živić
