ENNestao je istaknuti član naše zajednice. Radio i televizijski programi naših medijskih kuća i sve javne manifestacije prilagodili su sadržaje toj odluci. Ništa sporno.
Ono što predstavlja nešto slično naslovu ovog dopisa je ukidanje dobrog dela programa zemalja u okruženju Srbije. Verovatni razlog viđen je u neprilagođenim sadržajima tih emitera danima žalosti u Srbiji. Imam „sreću” ili nesreću da moja zgrada u distributivnom kablovskom sistemu pripada IKOM-u, te su aktom autocenzure ukinuti neki važniji programi, HRT 1 i 2, OBN, RTCG, TV Mak. i masa kanala za koje bi se očekivalo da „povrede osećanja nacije”. Bez ikakvog pitanja, obaveštenja i izvinjenja, ali ne i kanali kao što su francuska TV 5 internasional, Bi-Bi-Si ili Si-En-En? Interesantno je da one naše TV stanice koje još uvek vidimo imaju sasvim normalne blokove ekonomsko-propagandnih poruka sa muzikom koja potpuno odudara od poimanja ponašanja prilikom dana žalosti. Reći će neki „pa nećemo valjda praviti i žalosne reklame”. Svakako ne, ali bi ih bar trebalo izostaviti tri dana, mada znam da bi to bio i novčani gubitak za lanac reklamer – distributer.
Neke stanice, kao npr. TV Stankom, pošteno su izbacile telop da ne emituju program zbog uvedene trodnevne žalosti. Ne poseduju prigodne emisije, a neke, kao npr. niški Kopernikus, snašle su se nabavkom programa od drugih stanica, pretežno od RTS-a, te tako videh, nekada nezamislivo na toj televiziji, i deo moje emisije Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a povodom obeležavanja 80 godina života i 60 godina umetničkog rada našeg doajena među dirigentima Mladena Jagušta, iz 2004. godine. Kažem moje, jer je ceo projekat urađen pod mojim uredništvom dok sam radio u RTS-u.
Zoran Dimitrijević,
docent FILUM, Kragujevac
