ENKada će biti okončana privatizacija medija u Srbiji?
– Privatizacija i štampanih i elektronskih medija je već u toku. To je postupak koji ulazi u redovnu proceduru. Učestalija je privatizacija pisanih medija koja treba da se okonča do aprila sledeće godine. Za radio i televiziju, tek, moraju da se definišu frekvencije. Možda ima onih koji bi hteli da uđu u privatizaciju, ali čekaju da vide koje će frekvencije dobiti i čime će moći da raspolažu. Očekujem da će sledeće godine početi privatizacija elektronskih medija punim intenzitetom i rok je da se okonča do jula 2007.
Rokovi za privatizaciju su stalno pomerani. Šta je razlog tome?– Pomereni su krajnji rokovi, ali nije pomeren početak privatizacije. Činjenica je da mnogi nisu spremni za privatizaciju. Da nismo pomerili rokove, mnogi mediji bi se do sada ugasili. Oko 400 ih je u statusu koji zahteva privatizaciju, od 1.400 medija, koliko navodno postoji u Srbiji.
Kada će konačno biti dodeljene frekvencije elektronskim medijima?– To isključivo zavisi od Radiodifuzne agencije, koja funkcioniše potpuno samostalno. Očekujem da će krajem prvog kvartala sledeće godine krenuti taj vrlo obiman posao. Znam da će se do tada haos u etru samo umnožavati, ali ono što me ohrabruje je infomacija da će, ipak, dosta medija opstati u etru Srbije i po dodeli frekvencija.
Na koji način, po vašem mišljenju, treba poboljšati kvalitet televizijskog programa i sadržinu štampanih medija?– Treba biti sasvim jasan da će, ubuduće, poskupeti proizvodnja programa, da će morati da se poštuju autorska prava. Krajnji korisnici će biti najbolji regulativ svega, što je do sada bilo zanemarivano. Biće veoma važno koliko ljudi gleda neki program. Najvažnije je da se razvije javni servis.
Mnogo ljudi ne želi da plaća pretplatu za taj javni servis. Kako ih ubediti u suprotno?– Pretplatu ne treba shvatiti kao novi izdatak, već kao najbolju moguću investiciju u nešto što će postati regulativ buduće medijske scene Srbije. Javni servis će se godinama razvijati i pratiti potrebe građana, nezavisno od drugih pritisaka. Gazda tog servisa biće narod.
Zašto bi neko ko ima loš signal za RTS i ne gleda njihove emisije, plaćao pretplatu?– Problem je što našim ljidima sve mora da se dokazuje. Vlada je prošle godine imala u budžetu dve milijarde za RTS. To je dovoljno za puko funkcionisanje ove televizije. Ubiranjem pretplate skupljaju se mnogo veća sredstva, što će ljudima koji vode RTS omogućiti da planiranju bar mesec dana unapred. Građani imaju ogroman interes da to sufinansiraju. Moramo da shvatimo da sve ono što se troši, mora i da se plati.
Šta će se dogoditi onima koji ne budu plaćali pretplatu?– Biće pokrenut postupak protiv njih. Kaznene odredbe su jasno propisane. Ne isplati se terati takav inat.
Kako vidite budućnost medija u Srbiji?– Srbija ima potpuno realne planove da do 2015. pređe na kompletnu digitalizaciju. Do tada moramo da rešavamo postojeće probleme.
Naše tržište tek treba da počne da se razvija. Moramo govoriti i o profesionalizaciji medija. Često se događa da se zbog podizanja tiraža ili gledanosti podleže lažnim informacijama. Ne znam kada će to biti, ali svako od nas treba da postane bolji da bi i mediji postali bolji.
To zvuči kao zamena teza. Mediji u velikoj meri kreiraju mišljenje građana. Vi, naprotiv, tvrdite da će od mišljenja čitalaca i gledalaca zavisiti koncepcija medija?– To su paralelni procesi. Mediji jesu jako oružje, ali ljudi razmišljaju i, valjda, selektivno pristupaju stvarima, pa i medijima. Ja sam optimista.
Milica Jeveričić
