U 73 lokalne samouprave još nema konkursa za medijske projekte

[box align=’box-center’ id=’9012′]

Kako je najavljeno, sveobuhvatna i detaljna analiza aktivnosti u prvoj godini projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, sa primerima dobre i loše prakse i preporukama za unapredjenje ovog procesa, biće dostavljena Ministarstvu početkom sledeće godine.

 Kao što je poznato, izmenama seta medijskih zakona u avgustu prošle godine stvorene su formalne pravne pretpostavke za potpuni izlazak države iz vlasništva u medijima i prestanak njihovog direktnog finansiranja. Umesto dosadašnjeg direktnog finansiranja medija iz budžeta, novi Zakon o javnom informisanju predviđa isključivo projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Zakonom je definisano da u procesu raspodele sredstava namenjenih za sufinansiranje medijskih sadržaja ključnu ulogu imaju stručne komisije, većinski sastavljene od predstavnika novinarskih i medijskih udruženja  i drugih medijskih stručnjaka. Te komisije imaju zadatak da na profesionalnim osnovama ocenjuju projekte i predlože raspododelu budžetskog novca opredeljenog za sufinansiranje medijskih sadržaja. Zakon obavezuje lokalne samouprave, pokrajinske i republičke vlasti da prilikom raspisivanja konkursa pozovu novinarska i medijska udruženja i medijske stručnjake da predlože kandidate za članove komisija, ali još ima primera loše prakse prilikom samog imenovanja komisija, rečeno je tokom diskusije.

 Ministarstvo kulture i informisanja je u novembru 2014. godine donelo je i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja kojim je bliže regulisana ova oblast. Taj pravilnik bi, kako je najavljeno, trebalo da bude izmenjen i dopunjen kako bi se u sledećoj godini izbegli uočeni problemi, a u tom procesu od velike važnosti biće i sugestije i preporuke koje će Ministarstvu dostaviti Koliacija novinarskih i medijski udruženja.

Na prvoj javnoj debati predstavnici Koalicije naveli su da su, prema prikupljenim podacima, od početka 2015. konkurse raspisale 93 lokalne samouprave i gradske opštine, odnosno da to još nisu učinile njih 73.

 Od konkursa koji su raspisani na nivou lokalnih samouprava i gradskih opština, čak trećina – ili njih 35 – nije bila u skladu sa zakonskim odredbama. Koalicija je ustanovila praksu da na svaki konkurs koji je u skladu sa Zakonom kandiduje po tri predstavnika i do sada je na taj način predloženo ukupno 114 kandidata. 

Koalicija je reagovala u 28 slučajeva kada su uočena kršenja zakonskih propisa i da je u većini slučajeva naišla na pozitivnu reakciju lokalnih samouprava. Primedbe su uvažene i konkursi su uskladjeni u 18 slučajeva.

 oalicija nije blagovremeno bila obaveštena o 16 raspisanih konkursa i za njih nije predlagala kandidate za komisije.

 Petar Jeremić, predstavnik UNS-a, primetio je da „postoji velika kreativnost“ pojedinih lokalnih samouprava koje pronalaze razne načine da „izvrdaju zakonske propise“, a od uočenih primera naveo je pokušaje prikrivanja konkursa od javnosti, neobjavljivanje konkursa na opštinskom sajtu, pa čak i slučaj kada je konkurs „objavljen“ samo na ogasnoj tabli u zgradi opštine.

 Tokom diskusije je naglašeno da zakonske odredbe sada po prvi put u oblast javnog informisanja oficijelno uvode institut „javnog interesa“ i da u tom segmentu ključnu ulogu imaju novinarska i medijska udruženja.

 Sekretar NUNS-a Svetozar Raković ukazao je da deo odgovornosti za sveukupno stanje u medijima snose i sami novinari, za koje je ocenio da nisu dovoljno spremno dočekali zakonske izmene i da se nisu na pravi način uključili u te procese. Zbog svega toga ova godina protiče u znaku priprema za osnaživanje kapaciteta medijskih kuća za rad u novim uslovima na medijskom tržištu.

 „Navike se teško menjaju. Moramo da priznamo da je navika da se dobija novac a da se za to nikome ništa ne pravda bila prisutna decenijama u nekim medijskim kućama, posebno u regionalnim“, rekao je Raković i izrazio nadu da bi nova zakonska rešenja trebalo da omoguće da gradjani dobiju kvalitetno informisanje.

 Raković je naveo da bi preciznije trebalo urediti obavezu profesionalne evaluacije projekata za koja su dodeljena sredstva. „Ovako u najvećem broju slučajeva ne znamo šta je uradjeno na projektima za koja su dodeljena budžetska sredstva“, rekao je Raković.

 O nekim karakterističnim primerima dobre i loše prakse govorila je Snežana Milošević iz Lokal presa, Ona je naglasila da je Koalicija novinarskih i medijskih udruženja uočila da se najveći broj nepravilnosti odnosi na sam tekst konkursa u kome se često odredjuje, recimo, da pravo da učestvuju na konkursu imaju samo mediji čiji je izdavač registrovan na teritoriji lokalne samouprave koja raspisuje konkurs, što je protivno Zakonu. Takođe, protivzakonit i sporan je i kriterijum koje su pojedine lokalne samouprave uvele prilikom ocene projekata, da se vrednuje „obim i kvalitet pređašnje saradnje sa opštinom“.

 Po podacima kojima raspolaže Koalicija, osam opština je umesto konkursa za sufinansiranje projekata od javnog značaja u oblasti informisanja, raspisala javne nabavke, što nije u skladu sa Zakonom, rekla je Snežana Milošević.

 Tokom diskusije navedeni su brojni primeri nepravilnosti i pokušaja da se izbegnu zakonske odredbe. U Novoj Varoši, kako je rečeno, predsednik opštine odbacio je u potpunosti predlog komisije i sam je odlučio kojim projektima će opština dodeliti sredstva. Javna reakcija Koalicije da to nije u skladu sa Zakonom nije urodila plodom.

 Koalicija je uočila kao jedan od vidova netransparentnosti i nepoštovanja zakona da veliki broj lokalnih samouprava nije objavio dokumentaciju na svojim sajtovima – posebno rešenja o imenovanju komisije i rešenja o raspodeli sredstava. Pri izboru članova komisija primetna je netransparentnost i u nekim slučajevima i drastično kršenje zakonskih odredbi.

Prema podacima koje je Koalicija dobila od Saveta za štampu, pored Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata, samo 16 lokalnih samouprava tražilo je podatke od ovog samoregulatornog tela kako bi saznalo da li su predlagačima projekata izricane mere zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Inače, Pravilnikom je kao jedan od kriterijuma na osnovu kojih se ocenjuju projekti predviđen i podatak da li su učesniku konkursa u poslednjih godinu dana regulatorna i samoregulatorna tela izricala mere zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda.

 Gordana Novaković iz Saveta za štampu rekla je da bi trebalo jasnije definisati obavezu pribavljanja tih potvrda i da bi komisija trebalo da bude u zakonskoj obavezi da te informacije uzme u obzir prilkom odlučivanja o dodeli sredstava.

 Monitoring je pokazao da postoji nedorečenost odredjenog broja zakonskih odredbi i da se u nekim slučajevima pojedine odredbe pogrešno tumače. Primer za to je, kako je navedeno, podatak da najveći broj beogradskih i niških gradskih opština nije uopšte raspisao konkurse, sa obrazloženjem da nemaju status lokalnih samouprava, a da se Zakon odnosi samo na gradove u čijem su sastavu. Po mišljenju Koalicije to tumačenje nije ispravno i gradske opštine bi trebalo da raspišu konkurse u skladu sa Zakonom. Od svih beogradskih i niških gradskih opština, konkurse su raspisali samo Lazarevac, Obrenovac i niška gradska opština Pantelej.

 U izveštaju je naglašeno da Koalicija novinarskih i medijskih udruženja zagovara izdvajanje iznosa od 2 odsto od budžeta lokalnih samouprava za sufinansiranje projekata od javnog značaja u oblasti informisanja, a da je po podacima kojima u ovom momentu raspolaže, prosečan iznos koji je u ovoj godini izdvojen za tu namenu – tek oko jedan procenat.

Monitoring pokazuje da je najviše novca za sufinansiranje medijskih projekata izdvojio Grad Beograd – 45 miliona, a najmanje opština Ražanj – 200.000 dinara. Najveći iznos po jednom projektu, po podacima Koalicije, dodeljeno je u Nišu – 14.850.000 dinara, a najniži u Žagubici i niškoj gradskoj opštini Pantelej – po 20.000 dinara.

 Predsednik ANEM-a Milorad Tadić ukazao je da bi u knokursima mnogo veću važnost trebalo posvetiti samom kvalitetu medijskih sadržaja.

 „Odgovornost za primere loše prakse snose svi koji su uključeni u ovaj proces, uključujući i novinarska i medijska udruženja“, rekao je Tadić i ukazao na veoma nizak nivo kvaliteta predloženih projekata na konkursima.

 „Svi mi dobro znamo kako se pišu projekti za strane donatore i koje su to teme, koji su to sadržaji, koji su važni za društvo. U svim ovim konkursima vi nećete naći ni jedan ozbiljan projekat koji se bavi problemima korupcije, reformom pravosudja ili nekim drugim ozbiljnijim temama“, rekao je Tadić. 

 Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja ukazao je na, kako je naveo, brojne primere nepravilnosti u konkursnoj proceduri u Nišu i rekao da bi, u tom svetlu, opšta ocena da je novi način medijskog finansiranja započet uspešno mogla da bude dovedena u pitanje.

 Gavrilović se založio za snažnije učešće gradjanskih posmatrača u komisijama za dodelu sredstava.

 Saša Mirković državni sekretar u Ministarstvu ukazao da bi u izveštaj trebalo uključiti i podatke koji se odnose na konkurse koje je raspisalo Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat. Prema njegovoj oceni, sa kojom su se složili mnogi učesnici javne diskusije, Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat su na prilično dobar način odradili ceo postupak oko raspisivanja i sprovodjenja konkursa.

 Prvi izveštaj o monitoringu procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja, koji obuhvata period od 1. aprila do 15. septembra 2015. godine, uradjen je u okviru projekta „Biti ili ne biti za medijsku reformu – praćenje procesa projektnog sufinansiranja medija“ koji je podržala britanska ambasada u Beogradu.