ENДо краја августа или почетка септембра треба да почне да ради свих пет емитера који су на недавном конкурсу добили националне лиценце. Поред ТВ Б92, Пинка и двојца „Хепи–Кошава” (који користе заједничку фреквенцију), чије је програме домаћа публика могла да прати и до сада, крајем лета у етру треба да се нађе почетник у овом послу ТВ Авала, као и америчка ТВ Фокс, која је нова за гледаоце у Србији. На недавном конкурсу ове станице стекле су право да сигналом покривају Србију у наредних осам година.
Комплетна листа телевизијских станица чије ће програме убудуће моћи да прате гледаоци у Србији, не рачунајући кабловске кориснике, биће позната тек средином наредне године. До тада би требало да се окончају конкурси за регионалне и локалне дозволе.
Слика ТВ емитера биће за који дан комплетнија када Републичка радиодифузна агенција саопшти којих шест ТВ станица је добило право емитовања у региону Београда. Та одлука, по речима Слободана Ђорића, члан Савета РРА, биће саопштена за неколико дана.
Странци могу регионално
– Нисмо правили детаљан план, али по законској процедури, на реду су конкурси за регионалне станице. У Србији има девет таквих медијских региона. Пошто је конкурс за Београд окончан, остаје још осам региона где треба да се размести између 35 и 40 регионалних ТВ станица, односно од две до пет станица по региону. Колико ће у појединим регионима бити емитера зависи од њихове величине, односно густине насељености. По неким прорачунима, такав конкурс биће расписан почетком јесени – каже Ђорић.
Према Стратегији развоја радиодифузије у Србији до 2013. године, регионалном се сматра свака станица која програм емитује на подручју две или више општина у оквиру једне радиодифузне области. Кандидати за дозволу, примера ради у нишком региону, не морају да буду само станице из тог града, подсећа овај члан Савета, јер су радиодифузне области тако дефинисане да регионалне станице могу бити у два, три или више градова уколико задовољавају конкурсне услове. Као и на националном, и на овом нивоу емитовања право учешћа имају стране куће, каже Ђорић, уз услов да страни капитал не прелази 49 одсто учешћа.
После регионалних биће додељене локалне дозволе, а, како Ђорић каже, поступак расподеле дозвола завршиће се до средине наредне године. Толико времена је потребно због тога да би и локалне станице које су основале општине, односно држава, имале времена за приватизацију за коју рок истиче крајем 2007. године. Мада се домет локалне станице не поклапа буквално с административним границама општине, оне се ипак налазе приближно у тим размерама. Стратегијом је предвиђено да у Републици буде до 160 локалних телевизија.
– У Београду неће бити локалних станица у том смислу, јер је то и технички немогуће, а мислим да је и бесмислено да поједине општине имају своје радио и ТВ станице. Београд је одређен као регионални центар са шест ТВ и 14 радио-станица – каже Ђорић.
Станице и за цивилни сектор
У пакету од 160 телевизијских и до 390 локалних радио-станица предвиђена је могућност и да један број станица припадне цивилном сектору.
– Кад буде расписан конкурс за локално покривање и ти кандидати имаће равноправан третман као и комерцијалне станице. Број таквих станица није прецизиран, јер не знамо ни колико би могло бити заинтересованих да ли ће се уопште неко пријавити. Тек уколико се пријаве проценићемо које су могућности цивилног сектора да се издржава преко спонзорстава или на неки други начин. Такви емитери имају бенефицију да не плаћају високе накнаде за емитовање, али су зато ограничени и у погледу реклама и других обавеза.
Искуства са станицама таквог типа код нас готово да нема. Реч је о станицама које треба да задовоље специфичне интересе друштвених група и организација грађана, али којима – наводи се у Стратегији – не би било дозвољено да се под маском цивилног сектора баве политичким деловањем.
Рачунајући расположиве капацитете, по окончању свих конкурса у Србији би било нешто мало више од 200 телевизија и око 450 радио-станица на свим нивоима емитовања, односно око 650 емитера. Одступања од те бројке су могућа, јер поједине станице истовремено емитују и радио и ТВ програм. То је мање од 755 емитера колико је лане евидентирала РРА, мада Ђорић сматра је број емитера био заправо већи од 900, поред осталог и зато што се и нису сви одазвали евиденцији.
Емитери који су добили дозволе на националном нивоу имају на располагању 90 дана, указује Ђорић, да обезбеде све потребне дозволе, а пре свега техничке, односно услове неопходне за почетак емитовања програма. Сада је на потезу Агенција за телекомуникације која издаје дозволе за радио-станице, односно предајнике.
Марија Петрић
