ENBaš na veliki četvrtak, mali akcionari velikotiražnih „Novosti“, inače već neko vreme na 24-časovnoj straži, registrovali su čudnu promenu na sajtu Centralnog registra gospođe Vide Uzelac, koja je iz nekih razloga, a u stvari bez razloga, mnogo manje javnosti poznata od predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca. Dakle, na veliki četvrtak, kad su svi već počeli da spajaju što se spajalo samo po sebi, sa sajta Centralnog registra je uklonjena zabrana trgovanja akcijama otvorenog akcionarskog društva „Novosti“. Pošto je pre toga onaj onoliko sporni deo od 37 odsto državnog vlasništva preknjižen sa SCG na Srbiju. Navodno po nalogu Direkcije za imovinu Republike Srbije. Mada bi u ovom slučaju jedino merodavna mogla da bude odluka suda. Javnu prezentaciju ovog uzbuđenja kvarile su dve sitnice: novine su već zatvarane na nekoliko spojenih uskršnjih prazničnih dana, a i međusobna solidarnost glavnih urednika među sobom i sa državicom još pomalo funkcioniše. Mada se i to dešava da ministri umisle da je konferencija za štampu u stvari konferencija za ministre, pa oni odlučuju koje je pitanje važno, pa vredi odgovora, a koje opet nije, pa ne vredi, ali pitati se može i na veliki četvrtak. Tad još o „incidentu“ na sajtu Centralnog registra neobaveštena Komisija za hartije od vrednosti imala je samo da kaže da će sačekati zvanično obaveštenje, pa obaviti kontrolu akcionarskog vlasništva sa novim stanjem i onda, šta joj drugo ostaje, nego da razmotri ponudu za preuzimanje akcija „Novosti“. Čiju? Pa, WAZ-a. I verovatno je odobri – to sam ja dodala.
Dok traje ovo razjašnjavanje između još neobaveštene Komisije i videće se prerano obaveštenih novinara, na sajt Centralnog registra volšebno se, kako je i nestala, vraća zabrana trgovanja akcijama „Novosti“ (jer je sad navodno sporno vlasništvo onih desetak odsto penzijskog fonda).Samo je pao sistem, rekla je Vida Uzelac. A kad padne sistem on selektivno potkači samo visokotiražne „Novosti“.
Jel’ tako? Ma, nije. Da su novinari javni pozeri, a tajni nesposobnjakovići već sam pisala. Ne znaju ni da prepoznaju, a kamoli da odbrane svoje ni esnafske, a ponekad ni dugoročne lične profesionalne interese. Ali ovog su puta načuli da država, kako sam na samom početku Vladine medijske sage prognozirala, pregovara sa WAZ-om o izvesnoj zameni vlasništva. Pošto Vlada, ali ja bih rekla DSS, baštini neka sumnjiva nasleđa, pa više voli otmenost politike nego uticaj tiraža i moć para onda se može očekivati da WAZ, koji više voli pare, komplet pređe u „Novosti“, a državi, odnosno DSS, prepusti „Politiku“. Da ova operacija nije bez osnova, pokazala je i najava „sa zadovoljstvom“ ministra za privredu Predraga Bubala da je Vlada Srbije pokrenula postupak za privatizaciju „Dnevnik“ holdinga iz Novog Sada. E, preko „Dnevnik“ holdinga Vlada Srbije (odnosno) država imaju zajedničko vlasništvo sa WAZ-om u redakciji novosadskog dnevnog lista „Dnevnik“ – 55 odsto WAZ, 45 odsto država. Pa, očekujem ovde neku vezanu razmenu vlasništva u kojoj bi možda mogli da učestvuju još neki listovi, ali „Politika“, „Novosti“ i „Dnevnik“ svakako.
ĐURĐEVDAN: E pa, ono nije bilo ni na Gazimestanu. Onakva smotra podrške. Što razočaranih, što očaranih. Vlada, ne Srbije, nego dr Vojislava Koštunice stabilna je kao stamen kamen. Neće biti izbora ni novih koalicija. „Nema u Vladi baš nikakve disharmonije“, što bi rekao ministar Bubalo, a bogami ni oko Vlade. Neki što su sa DSS slavu slavili i maja 2000. godine i ranije, bili su zaprepašćeni koncentracijom: Bidža, Palmi, Vučela i slično. Ali broj razočaranih bio je daleko manji od broja očaranih što vlašću što brojnošću onih što su se odazvali pozivu na slavu Demokratske stranke Srbije. Rade Bulatović i „bežim od novinara“ Dragan Jočić su malo bili i odmah pobegli. Bili su i Vojin Lazarević i Nenad Popović. A Vuk Hamović, naravski, nije bio. Bila je i Ljilja Smajlović sa dobro zastupljenom „Politikom“, a bio je i epohalno usamljeni Aleksandar Tijanić… Nije bilo samo demokrata, oni su istu slavu slavili u Kruševcu, ni radikala. Jel’ vam jasno? Jeste. Miroljub Labus i Mlađan Dinkić nisu imali zašto da dolaze, iz različitih razloga. Labus je šta ima o Vladi rekao ranije. I Dinkić. G 17 plus će 13. maja, sa zakašnjenjem od dve godine, na Glavnom odboru otvoriti raspravu o tome kakvu stranku dr Miroljub Labus u stvari želi. Kako stvari stoje, stranačka većina se već odlučila da ne dira lava dok spava. Kakvu imaju, takvu žele. Praktični ljudi.
Sva sila ekonomista, na čelu sa guvernerom centralne banke, dala se u dreku zbog najave ministra finansija da će država poglavito u infrastrukturu investirati milijardu evra. Rasprave su, bojim se, neozbiljne i marketinške u većoj meri nego što je to najava ministra za finansije. Zapenušeni ekonomisti se hvale da ne znaju detalje namere, recimo tajming. A tajming je, recimo, već izložen. Doduše, više kao kroki nego kao čvrst vremenski plan, ali ko se bavi ozbiljnom analizom sve uzima u obzir. Prezentirajući svoj plan državnih investicija u projekte saobraćajne infrastrukture, obrazovanja, zaštite životne sredine, pred studentima Ekonomskog fakulteta (pre nego pred javnošću) ministar Dinkić je najavio da će plan tih projekata prvo usvojiti Vlada, pa će onda ići na Skupštinu, pa na javnu raspravu…Pa onda idu tenderi… Sve to ume da potraje, tako da bojazni da će srbijanska država ove godine investirati milijardu evra – nema.
Da je država Srbija morala da investira u infrastrukturu još juče – nema sumnje. Taj problem Srbija mora da reši preko noći i verovatno na račun svojih sadašnjih i budućih generacija građana. Vladu smo izabrali zato što bolje od nas zna da taj račun napravi, a da sve ostalo ne uništi. Postavlja se još jedno suvislo pitanje: zašto bi Srbija, kako predlažu neki ekonomisti, u inostranim bankama za ne daj bože čuvala milijardu evra od privatizacije, uz smešno nisku kamatu, a taj isti novac poslovne banke sa stranim kapitalom unosile u Srbiju i po visokim kamatama ga pozajmljivale njenom stanovništvu. Pri tom takođe povećavajući agregatnu tražnju i inflaciju?
Ruža Ćirković
