ENPorodica, prijatelji, kolege, predstavnici Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije položili su vence u Svetogorskoj ulici, ispred broja 35, na mestu gde je 11. aprila 1999, na Uskrs, Ćuruvija ubijen. Ni čitavu deceniju kasnije, počinioci tog zločina nisu otkriveni, a sa obeležavanja godišnjice ubistva upućen je zahtev državi da objavi ko je odgovoran za Ćuruvijinu smrt.
Tačno 10 godina posle ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“, Slavka Ćuruvije, njegove kolege na nekoliko minuta zatvorile su Svetogorsku ulicu u kojoj je Ćuruvija ubijen. Podsetili su da ni cela decenija nije dovoljna da se otkriju naručioci i počinioci ovog zločina.
Branka Prpa, i sama povređena pri ubistvu, kaže da svi znaju istinu o zločinu, ali da niko ne želi da je objavi.
„Sa ovim pitanjem više ne može da se rešava na folklorni način gde će svi da budu zgroženi što 10 godina ništa nije urađeno ali zapravo niko neće za to da odgovara. To je par ekselans političko ubistvo. Ubica je država. Prema tome država je dužna da razreši u okviru svojih institucija počinioce i nalogodavce ovog ubistva“, rekla je Branka Prpa.
Pored porodice, počast Ćuruviji odale su kolege i prijatelji. I dalje od države traže da saopšti imena umešanih u ubistvo.
„Zločinački režim ubio je Slavka Ćuruviju, uzeo mu život, a potom devet godina demokratske vlasti ne mogu da osude one ne samo koji su ubili Slavka nego pre svega onu vrhušku koja je naručila ubistvo Slavka Ćuruvije“, kazala je Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a.
„Nema savršenog zločina – ima samo savršene nespremnosti da se rasvetle političko-kriminalna ubistva iz bliske prošlosti“, rekao je Nino Brajević, predsednik UNS-a.
Slavko Ćuruvija ubijen je sa 17 metaka u leđa u pasažu zgrade u kojoj je stanovao.
U emisiji „Insajder“ objavljeno je da je jedan očevidac kao neposrednog izvršioca prepoznao Luku Pejovića, pripadnika rasformiranih “crvenih beretki”, ubijenog u decembru 2000. godine.
Advokat porodice Ćuruvija Rajko Danilović kaže da je pre nekoliko godina podneo krivičnu prijavu protiv Mirjane Marković, nekadašnjeg šefa beogradskog DB-a Milana Radonjića i operativca te službe Ratka Romića. Rezultati istrage još su nepoznati.
Teško je pronaći najtačniji razlog zašto to nije urađeno do sada. Činjenica da organi koji u tome treba da donesu svoje odluke kao što je pravosuđe, kao što je MUP još to nisu učinili i mi smo o tome razgovarali i mi dajemo impulse da se takve stvari razreše u narednom periodu, rekao je ministar za kulturu Nebojša Bradić.
„Država mora, kad su ovakve stvari u pitanju, da nađe, otkrije i kazni organizatore, inspiratore i učinioce. Posle 10 godina, ona to možda više i ne može – lako je moguće da možda neki od tih ljudi više nisu u životu. Ali ono što sasvim sigurno može to je da uveri građane da je uradila sve što može,“ kazao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
