UNS iskrivljeno tumači saopštenje NUNS-a

[box align=’box-center’ id=’80’]

Podsećamo da NUNS u svom saopštenju “UNS kupuje vreme” od 20. marta nigde ne tvrdi da je sud već podelio Dom novinara po principu „pola-pola“, kako to interpretira UNS u saopštenju od 21. marta, već da je to najispravnije i najpravičnije rešenje za međusobni dogovor, koji je u interesu oba udruženja i svih novinara u Srbiji.

Ne pokušava NUNS da zloupotrebi sudsku presudu tvrdeći da je već vlasnik polovine zgrade u Resavskoj br. 28, kako se navodi u saopštenju UNS-a, već rukovodstvo UNS-a odbija da prihvati činjenicu da po pravosnažnoj i izvršnoj presudi Apelaciong suda u Beogradu, u ovom trenutku UNS i NUNS jesu zajednički vlasnici celokupne zgrade u Resavskoj br. 28. Pojedine kolege iz UNS-a i dalje veruju da je njihovo udruženje vlasnik cele zgrade i da srazmerno svojoj „velikodušnosti“ mogu da dodele NUNS-u deo prostora u Domu novinara. Oni ne žele da prihvate potpuno logično objašnjenje da je predlog „pola-pola“ utemeljen upravo na zakonskoj pretpostavci da se dva zajedničara na imovini (što UNS i NUNS apsolutno i nedvosmisleno jesu) smatraju vlasnicima upravo u takvoj proporciji.

Tokom sudskog postupka je utvrđeno da je došlo do podele nekada jedinstvenog udruženja, i zato je potpuno netačna i tvrdnja UNS-a da je sud utvrdio da je NUNS novo udruženje. NUNS jeste novo udruženje, ali nastalo odvajanjem iz nekada jedinstvenog udruženja, što je Apelacioni sud u Beogradu sasvim jasno utvrdio i obrazložio u presudi:
„Pogrešno prvostepeni sud zaključuje da je formiranjem NUNS-a nastalo potpuno novo udruženje, koje nije imalo nikakve veze sa prethodnim (ovde tuženim). Pogrešno iz razloga što iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je odvajanje dela novinara iz UNS-a, došlo zbog iznetog stava da su u nemogućnosti da ostvare ciljeve zbog kojih su i nastali (na kojim osnovama je Udruženje i postojalo). S tim u vezi, pravilno je ukazano, u toku postupka, da je u konkretnom slučaju reč o odvajanju uz osnivanje, što ima posledice na imovini –  zgradi u Resavskoj br. 28.“

UNS je na pravosnažnu i izvršnu presudu Apelacionog suda u Beogradu uložio vanredne pravne lekove i ustavnu žalbu, na šta ima apsolutno pravo koje NUNS nikada nije osporavao, ali je, u interesu profesije, predložio da se o spornim pitanjima dva udruženja dogovore bez suda. NUNS se o navedenim pravnim lekovima već izjasnio u odgovarajućim postupcima propisanim zakonom. Smatramo da nema potrebe da putem javnih saopštenja debatujemo o utemeljenosti i zakonitosti sudskih odluka, i da niko nema pravo da sudske odluke najviših instanci naziva „atacima na imovinu“ jer tako nešto nije ni u interesu srpskog novinarstva, ni Srbije kao pravne države.

Na kraju, apsolutno je netačna i tvrdnja UNS-a da postoji šest ranijih sudskih presuda u korist UNS-a. Naime, ranije je postojala samo jedna odluka u korist UNS-a koju je tada Vrhovni sud Srbije ukinuo, i sada pravnosnažna i izvršna odluka Apelacionog suda Srbije u korist NUNS-a. Pozivanje na presude osnovnih sudova i mahanje pravdom po tom osnovu, uz istovremeno ignorisanje odluka najviših sudova ove zemlje, neutemeljeno je i bespotrebno zamagljivanje istine.

Sekretarijat NUNS-a
29. marta 2012.