ENJoš samo četiri dana ostalo je do 31. avgusta, kada će se na dnevnom redu Skupštine Srbije naći glasanje o Predlogu izmena Zakona o informisanju. Pomenute izmene, koje je predložilo Ministarstvo kulture Nebojše Bradića, a koje su prema oceni javnosti pisane da bi se jedan čovek obračunao sa jednim novinama, već su odbacila sva domaća i međunarodna novinarska udruženja, sve relevantne evropske institucije i skoro svi srpski novinari. Ovaj nakaradni zakon odbacili su u izjavama za Press i svi glavni i odgovorni urednici najvećih srpskih medija. Njihova mišljenja objavljujemo onako kako su nam dostavljena, uz neznatna redakcijska skraćenja:
Veselin Simonović, glavni urednik „Blica“
Ostajem pri svakoj svojoj tvrdnji koju sam izrekao pre mesec dana. Kazne su previsoke i ne treba ih vezivati za tiraž i prodaju tiraža i oglasnog prostora. Treba dozvoliti prenos vlasništva. To su osnovne zamerke i ostajem pri njima. Vidim da se ništa u predlogu zakona nije izmenilo, a prošao je skupštinsku raspravu, što znači da ostaje samo da se izglasa ili ne izglasa. Ne znam da li zakon ima većinu ili ne. Kako stvari stoje u ovom trenutku, izgleda da će LDP glasati. I zakon će, nažalost, biti usvojen.
Đoko Kesić, glavni urednik svih izdanja Pressa
Ako se ostvari namera vladajuće većine i poslanici usvoje izmene Zakona o informisanju, demokratija u Srbiji doživeće neviđeni udarac. Zapravo pretvoriće se u grotesknu karikaturu, a aktuelna vlast definitivno će ući u istoriju, samo je pitanje kako će iz nje biti ispraćena. Gde li je taj Nušić.
Licemerno je tvrditi da su izmene zakona pokušaj uređenja medijskog prostora. Taj zakon će se pretvori u svoj antipod, on će suditi svojim roditeljima i pretvoriće se u oceubicu. Jer, ako se država pretvorila u osvetnika koji iza leđa drži glogov kolac da bi usmrtila jednog vukodlaka, onda je taj vukodlak mera stvari u Srbiji, on je uz moje teško priznanje pravo lice Srbije, njena ulaznica za pakao. Smatram da postoje zakoni kojima je država davno mogla rešiti ovaj problem regularno i po slovu pravde i zakona. Mnogo ranije. A nije!
Zbog toga jedan čovek drži u rukama topuz i tuče po državi i svemu što se mrda, mimo svih normi, poštovanja, ukusa i kućnog vaspitanja. Taj čovek to radi zbog toga što delu establišmenta odgovara da se tom topuzinom obračunava sa svojim protivnicima. To oružje je produžena ruka dela vlasti ili prikrivenog centra moći. Država sad novim zakonom radi to isto, stavljajući znak jednakosti između svoje moći i uloge sa pojavom zbog koje i hoće danas da se obračuna sa svima nama. Ako se ovo dogodi, 1. septembra biće razloga za nekrolog.
Aleksandra Radujko , glavna urednica TV Avala
Zakonsko uređenje javnog informisanja je vrlo osetljivo pitanje u svim društvima, a pogotovo tranzicionim kakvo je naše i zbog toga je bilo neophodno konsultovati predstavnike medija i strukovnih udruženja. Bez ikakve dileme, ova oblast mora da se uredi, ali jednom zauvek, što nikako ne možemo postići donošenjem „ad hok“ odluka i rešenja, već samo dugoročnim. Onim koje nećemo kroz par meseci ponovo menjati i dopunjavati novim zakonom. Posebno me brine što su se mnoge međunarodne organizacije oglasile i zatražile povlačenje ovog zakona, kao i to što pravnici ukazuju da je on u suprotnosti sa Ustavom. Setimo se samo afere „Bodrum“. Da je sada na snazi ovaj zakon koji se predlaže, ne bismo smeli takvu stvar da objavimo.
Nenad Lj. Stefanović , glavni urednik RTS-a
Tačno je da stanje u srpskom novinarstvu nije dobro. Ali, to je siguran znak da nije dobro stanje u srpskom društvu i pravosuđu. Predloženi zakon je mogao da bude dobar da se zadržao na ideji da kažnjava lažne novine i lažne novinare. Ali, ispao je loš jer preti dobrim novinama i pravim profesionalcima i jer se zasniva na logici: „Ma, pošteni nemaju čega da se plaše.“ A to je opasna logika.
Zakon je loš i zbog toga što je za našu profesiju predvideo kazne koje ne važe ni za jednu drugu oblast u društvu. Loš je jer vodi u autocenzuru i posao urednika pretvara u vožnju nitroglicerina po veoma džombavom putu. Bojim se inače da smo sada došli u jednu veoma tešku situaciju. Ovakav zakon je teško doraditi. Istovremeno, ako zakon padne, već zamišljam šta će pojedine lažne novine i lažni novinari raditi u svom trijumfalističkom pohodu i kako će proraditi nove liste za odstrel i poternice. Kiselina u stomaku nam sleduje šta god da se dogodi sa zakonom.
