EN“Slobodna Vojvodina” izlazila je svojevremeno na četiri do šest strana, a, primera radi, sportska redakcija je tada imala na raspolaganju samo nešto više od jednog stupca! Za vreme blokade SSSR-a, zbog nedostatka papira, “Slobodna Vojvodina” izlazila je na tek dve strane, izveštaji su morali bili kratki i precizni. Čitaocima se to, međutim, nije dopadalo, pogotovo kada se zna da je tadašnji tiraž iznosio od 4.000 do 5.000 primeraka.
Desetogodišnjica lista iskorišćena je za preokret u njegovoj koncepciji, kako on ne bi bio skrajnut od čitalaca. “Slobodna Vojvodina” imala je takvu sudbinu da izađe u regionu gde su poljoprivreda i privreda glavne teme, te se morala prvenstveno baviti agrarom. Događalo se da uvodnik piše o važnosti dubokog oranja i često su ga potpisivali pokrajinski rukovodioci. Nažalost, tekstovi su uglavnom bili dosadni, a retke pokušaje inovacija i maštovitosti neretko su dočekivale uredničke makaze.
Korak po korak, “Slobodna Vojvodina” je postajala zanimljivija. Vispren i preduzimljiv, tadašnji direktor novina i gradski politički i kulturni poslenik Radomir Raša Radujkov inicirao je promenu imena lista, kako bi se novom koncepcijom označio ulazak u mirnodopsko stanje i potencirala njegova orijentacija na žive, savremene društvene probleme. Bilo je i suprotnih mišljenja, u kolegijumu i među političkim radnicima, koji su smatrali da partizansku tradiciju treba sačuvati u nazivu lista, a da je “Slobodna Vojvodina” izražavala stremljenje autonomne pokrajine čije je glasilo bila. List je u međuvremenu izrastao u moderan i sveobuhvatan dnevnik, više nije bio dopuna za “Borbu” i “Politiku”, a čitalac je u njemu kao fijakerom putovao kroz Vojvodinu, zemlju i svet.
Igor Mihaljević
Kolegijum lista je krajem 1952. uveo nagradnu anketu o novom imenu novina. Prva nagrada je iznosila 10.000 dinara, druga 5.000, treća 3.000, a delile su se i pretlate. Do 15. decembra pristiglo je više hiljada predloga, a “Vojvođanski dnevnik” bio je ubedljivo najzastupljeniji. Predlagano je i da se list nazove po Miletićevom glasilu “Zastava” ili “Vojvođanska zastava”. Kolegijum je odabrao današnje ime, zbog ambicije da šire prodre i van područja Vojvodine, da bude jugoslovenski list. U utorak 30. decembra 1952. izašao je poslednji, 2.522. broj “Slobodne Vojvodine”, a štafetu je preuzeo vaš list “Dnevnik”.
