Šta kaže Kodeks novinara Srbije – da li se veštačka inteligencija (VI) sme koristiti u novinarstvu? Da li je VI prijatelj ili neprijatelj novinarima, šta je to dipfejk (deepfake), šta su halucinacije veštačke inteligencije i u kom pravcu ide njen razvoj? Udruženje novinara Srbije organizovalo je radionicu na kojoj su medijski stručnjaci odgovorili na ova i mnoga druga pitanja o korišćenju veštačke inteligencije u novinarstvu.
Pojedine svetske medijske kuće već imaju redakcije posvećene isključivo VI, dok se neki mediji još uvek nisu usudili da je koriste.
Kako to obično biva sa novinama, jedni su potpuno prihvatili VI, dok je drugi gledaju s pesimizmom, rečeno je na radionici.
Novinarka sajta UNS-a i doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Ničić, rekla je da se gledišta svih medijskih profesionalaca susreću u jednoj rečenici: „Veštačka inteligencija menja DNK medija“.
„Neke stvari koje su delovale kao deo naučno-fantastičnih filmova ili distopijskih romana sada su naša svakodnevica i naša realnost, zahvaljujući VI“, zapaža Ničić.
Savetnik za menadžere i direktore i AI strateg Mark Brigs uporedio je pojavu VI sa pojavom društvenih mreža.
„Sarađivao sam sa medijima početkom 2000-ih, kada su se pojavile društvene mreže. Mnogi su mi rekli da ne znaju šta je to i da nemaju vremena da se time bave, da to nije u opisu njihovog posla. Svesni ste da danas gotovo da ne možete da zamislite novinarski posao bez društvenih mreža“, ispričao je Brigs.
Dodao je i da su oni koji „nisu imali vremena“ da se bave društvenim mrežama uglavnom zažalili, jer bi zaostajali za kolegama koji su odmah prihvatili nove medijske trendove.
Morate koristiti VI da biste naučili kako može da vam pomogne
Potrebno je vreme kako bismo naučili kako VI funkcioniše, jer je to potpuno novi vid tehnologije koji nismo do sada koristili, rekao je Brigs.
„Nije isprva jasno kako nam može pomoći i zbog toga mnogi oklevaju kada je u pitanju eksperimentisanje sa VI, ali morate koristiti VI da biste naučili kako može da vam pomogne“, istakao je Brigs.
On je preporučio da se prema VI ophodimo kao što se ophodimo prema asistentu: „Ako pričamo sa VI kao da je osoba, dobićemo bolje rezutate“, rekao je.
„VI treba da bude asistent koji vam pomaže u radu, a ne kolega koji pravi probleme“, dodala je Aleksandra Ničić.
Profesor novinarstva na Univerzitetskom koledžu BEDER u Tirani, Emirjon Senja kaže da se ne treba plašiti VI, već da je treba koristi kao prednost, kakva i jeste.
„Uvođenjem VI stvari su se preokrenule, mladi novinari danas ne treba da uče samo kako da izveštavaju, već i kako da koriste VI u svom radu. Pre svega, kako bi što bolje razumeli potrebe publike i prilagodili joj sadržaj tako da joj bude lak za konzumiranje, jer to je jedna od osnovnih stvari koja VI treba da radi“, rekao je Senja.
VI uvek treba koristiti kao podršku, ne kao donosioca odluka, zaključio je on.
Šta Kodeks novinara Srbije kaže o korišćenju VI?
Aleksandra Ničić govorila je o upotrebi VI koja je u skladu sa etičkim standardima i osvrnula se na novi Kodeks novinara Srbije, koji je na snagu stupio decembra prošle godine, a koji propisuje da je upotreba VI u novinarstvu dozvoljena.
„Važno je jasno naznačiti koji deo teksta je autentičan, a koji sintetički, odnosno, koji deo teksta je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije, a koji je proizvod novinarskog rada“, istakla je ona.
Dodala je i da upotreba VI u novinarstvu ne oslobađa novinara odgovornosti.
„Odgovorni smo za taj sadržaj, kao i za svaki drugi“, kaže Ničić.
Ničić je podsetila na ono što piše u Pariskoj povelji, koju su objavili Reporteri bez granica, a to je da bi svaka redakcija trebalo da uspostavi sopstveni konsenzus o korišćenju VI.
Ograničenja VI
Veštačka inteligencija je složen sistem koji se gotovo svakog dana unapređuje, ipak, postoje ograničenja njene „inteligencije“ kojih se treba paziti, rečeno je na radionici.
Ekspert za digitalnu transformaciju i doktorand na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Aleksandar Mastilović objasnio je pojmove halucinacije i kanibalizma VI i uporedio treniranje VI sa odgojem deteta.
Kako je objasnio, halucinacije se dešavaju kada VI ne zna odgovor na naše pitanje, ali nam to neće priznati, već će nam dati najverovatniji odgovor iz baze znanja, iako on nije tačan.
„Sve što je rezultat rada VI negde već postoji, pitanje je samo broja izvora koji su kombinovani u novu informaciju. Onog momenta kad ti izvori počinju nestajati i sve bude rezultat VI one će jedna drugu početi da guše i to je ‘kanibalizam’. Odnosno, ono što kreira jedna VI, biće korišćeno za trening druge i nestaće ljudska kreativnost“, pojasnio je Mastilović.
Mastilović je naglasio da nestručna primena VI može da uzrokuje mnogo veću štetu nego korist.
Naveo je primer da ako radnik firme XY u Chat GPT unese finansijske tokove te firme kako bi mu pomogla da ih sredi, on je svima dao uvid u te tokove.
„Naime, Chat GPT nije zatvoren program, ono što u njega unesete on će iskoristi za svoje podučavanje i ako mu neko sutra zatraži ‘daj mi finansijske tokove XY firme’ on će to i uraditi“, istakao je Mastilović.
Još jedan problem VI je to što se fokusira na lako dostupne informacije, rekao je Emirjon Senja.
„VI se neće baviti nekim dubokim istraživanjem informacija kako bi vam dala odgovor, ona će uzeti one informacije koje su joj lako dostupne i na osnovu njih će kreirati odgovor“, rekao je Senja.
Mark Brigs uviđa da je ovo „najgora VI koju ćemo ikad koristiti“ i da je to dobar znak.
„Jedno od pitanja koje sam najviše dobijao na radionicama u Srbiji je u vezi sa ograničenjima srpskog jezika u nekim od alata VI. Kao odgovor, uvek bih rekao da se na tome aktivno radi i da će u bliskoj budućnosti i to biti usavršeno. VI brzo uči i ovo je najgora VI koju ćemo ikad koristiti, već sutra će biti bolje“, objasnio je Brigs.
Dipfejk (Deepfake)
Novinarka Medija centra Čaglavica i master odnosa s javnošću Katarina Marinković objasnila je šta je dipfejk i u koje svrhe se može koristiti.
Ona je dipfejk opisala kao kompjuter koji ume da prepozna kako neka osoba govori i kako se kreće i da na osnovu tog znanja naparavi lažan video snimak sa rečima koje ta osoba nikada nije izgovorila.
Kao primer negativnog korišćenja dipfejka Marinković je navela video snimak političara Dragana Đilasa koji je TV Pink prošle godine emitovala. Taj video snimak, objasnila je ona, napravljen je pomoću VI i prikazuje Đilasa kako izgovara reči koje nikada nije rekao.
„Ovakvo korišćenje AI alata ima za cilj da izazove skandale i manipulaciju, ali i da naruši ugled ličnosti čiji je lik korišćen“, zaključuje Marinković.
Aleksandra Ničić rekla je da je „upotreba dipfejka u novinarstvu neprihvatljiva“.
„U Pariskoj povelji o upotrebi VI u novinarstvu preporučeno je da se alati VI ne koriste za kreiranje sadržaja koji lažno predstavlja stvarne pojedince, dakle, dipfejk sadržaj se ne treba nipošto objavljivati, čak i ako naznačite da ste za sadržaj koristili VI“, objasnila je Ničić.
Aleksandar Mastilović objasnio je da VI ostavlja tragove i da praktično ne možete sakriti da ste koristili VI, jer postoje alati koji detektuju primenu iste.
„Jedan od tih alata je InVID – dovoljno je da uneste video ili sliku za koju sumnjate da je korišćena VI i InVID će vam reći da li je bilo manipulisanja od strane VI“, objasnio je.
Koji alat VI je najbolji?
Ne postoji jedan najbolji alat VI, svaki je dobar za nešto drugo i zato treba istražiti što više opcija i eksperimentisati, rečeno je na radionici.
Osim Chat GPT-a i InVID-a stručnjaci na radionici govorili su i o brojnim drugim korisnim alatima VI.
Iako većina alata ima besplatne verzije, kako su rekli, neki alati se plaćaju, ali gotovo uvek postoji probni period koji je besplatan, a tokom kog možete testirati da li je taj alat baš ono što ste tražili.
Emirjon Senja je učesnike upoznao sa alatom VI Buzzsumo, koji prati kako se određeni link deli na društvenim mrežama i za šta se sve upotrebljava, kako bi detektovao potencijalno širenje dezinformacija, ali i kako bi analizirao i ispratio trendove.
Na slici su prikazani neki od alata VI koji su govornici naveli kao svoje omiljene.
Ceo tekst možete pročitati na sajtu UNS-a.
Izvor: UNS
