EN
[box align=’box-center’ id=’7552′]
Pokušao sam da objasnim logiku kriminala i kako se to samo nama dogodilo da uličari postanu uspešni građani. Zaključak nije obećavajući“, rekao je Tufegdžić na promociji knjige u Medija centru.
Tufegdžić, autor knjige „Kriminal koji je izmenio Srbiju„, posle koje je reditelj Janko Baljak 1994. godine snimio dokumentarni film „Vidimo se u čitulji“, sada je objavio nastavak te knjige u kojem je pokušao da iz novog ugla osvetli značajne događaje iz nedavne prošlosti, poput ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
„Tufegdžić je pokušao da na neki svoj način objasni neobjašnjivo. Kako da objasniš treći metak ako je dokazano na sudu da ga nije bilo, a sedmorica iz obezbeđenja tvrde da jeste, dok 26 drugih svedoka tvrdi da nije? Time su dobro uzdrmali postupak“, upitao je bivši inspektor Mile Novaković, koji je radio na rasvetljavanju ubistva Đinđića i zločina „zemunskog klana“.
[box align=’box-left’ id=’7555′]
Novaković je rekao da su na kraju „svedoci trećeg metka“ nezasluženo nagrađeni dobrim položajima, poput Đinđićevog vozača Aleksandra Bjelića, koji je postao ugledna ličnost i gradski menadžer, dok su braća Veruović, Đinđićevi telohranitelji poznati kao „braća Burgije“, završili u Ministarstvu spoljnih poslova, jedan u Americi, drugi u Portugaliji.
„Zahvaljujući čemu? To su ljudi koji su se družili sa delom ‘zemunskog klana’ i bavili se sitnim kriminalom“, rekao je Novaković.
Novaković je istakao i da je neobjašnjivo kako je „grupa jajara“ iz Surčina i Zemuna za dve, tri godine toliko ojačala da je došla na ideju da zavlada Srbijom i da ubije premijera, što je, nažalost, i učinila.
Bivši inspektor je naveo da su mnogi pokušali da objasne i pokušaj ubistva Đinđića 2003. godine kod Beogradske arene, tada poznate kao hala „Limes“, ali „ne vredi“.
„Kako da objasniš likvidaciju Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u Meljaku? Kome? Kao da su oni ubijeni na drugom mestu, pa tu doneti… Zašto bi baš tu bili doneti? Kako da objasniš gde su pare, a para nema“, upitao je Novaković.
Novaković je ispričao i da je policija krajem 80-tih i početkom 90-tih bila gotovo zatvorena za javnost i da je slabo sarađivala sa novinarima, te se jedini kontakt svodio na konferencije za novinare.
<!—->
„Čuveni načelnik u beogradskoj policiji Gera krenuo je u to vreme sa svojim saradnikom na neku konferenciju za novinare, a ovome je rekao ‘ti samo ćuti, a ja ionako neću ništa da im kažem. Eto, to je bio odnos policije prema novinarima u to vreme„, rekao je Novaković.
Dodao je da je taj odnos donekle promenio Marko Nicović, ali ne zbog policije, nego zbog želje za ličnom promocijom.
Novinar Momčilo Petrović rekao je da je najzanimljiviji detalj u novoj Tufegdžićevoj knjizi opis šverca nafte iz 1993. godine, koji se odvija brodom „Kajmakčalan“.
„Tu je Željko Ražnatović Arkan, koji švercuje naftu uz dozvolu vlasti, a tu je i još 10 ljudi. Danas su ti ljudi ugledne ličnosti, stubovi našeg društva, čitamo o njihovim poslovnim uspesima… To je poražavajuće„, naveo je Petrović.
Petrović je rekao i da je poražavajuće što je čitava javnost znala ko su kriminalci i šta rade, a da ih niko nije uhapsio.
On je kao najspektakularniji deo knjige ocenio detalje o ubistvu hrvatskog socijalističkog direktora INA-e u Nemačkoj Stjepana Đurekovića, jula 1983. godine, za koje se sada u Nemačkoj sudi nekadašnjim službenicima državne bezbednosti.
„Tufegdžić je napisao gotovo savršen krimić, tu su novac, droga i političari, samo nema seksa. Nema zato što je Tufegdžić konzervativan ali i zato što su se kriminalci ložili na bicepse“, kaže Petrović.
