ENIzmeđu desetak kandidata u uži izbor su ušli i Svetlana Lukić, Dinko Gruhonjić i Željko Bodrožić. Među kandidatima koje su predložile grupe novinara i javnih radnika, institucije i pojedinci, bili su i Dejan Anastasijević, koji je tu nagradu već dobio, zatim Zoran Panović, Slaviša Lekić, Ruža Ćirković, Dragan Todorović, Svetlana Lukić, Vidak Maslovarić, Milovan Brkić i drugi.
Izražavajući zadovoljstvo što su predloženi kandidati s upečatljivim novinarskim biografijama, žiri u sastavu: Dragana Marinković, Snježana Milivojević, Mihal Ramač (predsednik), Zdravko Huber i Tanja Stanković – složili su se da zaokruženo novinarsko delo Dimitrija Boarova odskora profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u potpunosti pripada onoj vrsti novinarskog rada i stvaralaštva za koju se zalagao velikan čije ime nosi Danasova godišnja nagrada.
Dimitrije Boarov rođen je 1946. u Bečeju. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Novom Sadu. Bio je v.d. glavnog i odgovornog urednika studentskog lista Index, kao vojnik radio je u listu „Za domovinu“, kasnije se zapošljava u Ekonomskoj politici. Kao ekonomski komentator i urednik Televizije Novi Sad bio je među prvima koji su surovo diferencirani posle jogurt-revolucije. Jedan je od osnivača nedeljnika Vreme. Autor je knjiga „Ima li još Vojvodine“, „Apostoli srpskih finansija“, „Politička istorija Vojvodine“, „Laza Paču – legenda srpskih finansija“ i drugih.
Članci, komentari i analize Dimitrija Boarova godinama spadaju u vrh srpskog ekonomskog novinarstva. Iako piše o neatraktivnim temama za širu publiku i obavezno navodi sve elemente nužne za prikazivanje i procenjivanje ekonomskih tokova, čini to tako da suština bude razumljiva i čitaocu kome ekonomija nije struka.
U jednopartijsko vreme Boarov je bio jedan od malobrojnih novinara koji su otvoreno i za ono vreme hrabro ukazivali da za ekonomiju moraju važiti ekonomski zakoni i da partijsko, odnosno političko mešanje u ekonomiju donosi neželjene, pa i pogubne posledice. Prirodno je da njegovo zalaganje za načela tržišne ekonomije i zdrav novac tada nije nailazilo na zvanično odobravanje. Bio je hroničar dogovorne i ratne, te uspostavljanja tržišne ekonomije, Zajma za preporod Srbije, hiperinflacije, divlje privatizacije, ubrzane pauperizacije Srbije i ostalih jedinstvenih procesa i pojava, sve do najnovijeg Nacionalnog investicionog plana. Tvorce tih i inih srpskih ekonomskih čuda s najčešće neslavnim krajem nisu toliko pogađale političke kritike koliko ekonomski argumenti kojima je Boarov dokazivao da su posredi promašaji. Kao vrstan poznavalac privredne istorije Srbije i svetskih ekonomskih tokova on redovno navodi primere iz prošlosti na osnovu kojih se može pretpostaviti kuda vodi ponavljanje starih grešaka. Čini to s puno duha, što je retka odlika ekonomskih posmatrača. Kada on prevede ministarski ekspoze na govorni jezik, ili objasni suštinu budžeta bez suvih fraza, složena ekonomska pitanja postaju razumljivija, a iza patetičnih političkih fraza otkriva se ogoljena istina.
Dimitrije Boarov istovremeno znalački prati privredna i politička kretanja u Vojvodini, objašnjava vojvođanske specifičnosti i razloge zbog kojih vojvođansko pitanje zadaje glavobolju i onima koji tvrde da ono ne postoji.
Među kolegama Boarov je omiljen zbog privredne enciklopedije koju drži u glavi, zbog vedrog duha i omiljenog vajkanja da je pretrpan poslovima i preumoran, ali da će, ako baš mora, do roka koji upravo ističe napisati pet-deset hiljada znakova na zadatu temu.
Oženjen je Julkicom, s kojom ima sina Nebojšu, takođe diplomiranog pravnika.
R. D.
