ENJedan od najpoznatijih svetskih komunikologa profesor Denis Mek Kvejl svojevremeno je napisao da idealno informisano društvo predstavlja ono društvo u kome je najšira javnost podrobno i adekvatno obaveštena o uslovima i problemima svoje sredine i sveta uopšte. Imajući u vidu da se idealni naučni modeli nalaze samo u naučnim publikacijama, svesni smo činjenice da je stvarnost uvek mnogo sumornija, i imajući to u vidu Glas javnosti i Ipres su pokušali da dođu do nekih opštih saznanja o medijima u Srbiji.
Ako bismo se oslonili na neke ocene naših stručnjaka za medije, po kojima prosečnog čitaoca u Srbiji više interesuje da je informacija kojoj pristupa zabavna i zanimljiva nego da je istinita, onda bismo morali da konstatujemo da nam budućnost nije baš tako svetla. Međutim, na osnovu rezultata istraživanja o stanju medija u Srbiji može se zaključiti da javno mnjenje posebno interesuju istine o društvu u kome živi, a to potvrđuju i podaci da 4,55 odsto građana kupuje više od jedne dnevne novine, a da 16,20 odsto njih u traganju za istinom prati informativno-političke emisije na više kanala svakodnevno.
Odmah se postavlja pitanje da li je iza nas vreme sa kraja prošlog veka, kada je umesto koncepcije razvoja radiodifuzije u Srbiji, na delu bilo političko podređivanje i instrumentalizovanje medija. U traganju za odgovorom na ovo pitanje pitali smo građane Srbije da li vladavina medijima obezbeđuje političku i svaku drugu moć. Otkrili smo da blizu 80 odsto odgovara potvrdno, a od tih 78,1 odsto potvrdnih odgovora 39,84 smatra da je to apsolutno tačno, bez bilo kakvog uslovljavanja, dok je za 38,26 odsto građana to ostvarljivo samo u određenom periodu i u određenim situacijama kao što je to na primer naša. Naime, da bi se vladavinom medija uspostavila politička i svaka druga moć osnovne institucije društva moraju biti van okvira svojih garantovanih funkcija. Ako država nema autoritet, živite u siromaštvu, sa ekstremnom korupcijom, velikom nezaposlenošću, okruženi ste organizovanim kriminalom i sivom ekonomijom a i terorizam vam je pred vratima. – U takvim uslovima manipulacija medijima je najprisutnija, a njihova moć najveća.
Jedno od pitanja bilo je vezano za prva tri meseca ostvarivanja novog zakona o radiodifuziji i od građana je traženo da ocene da li je RTS stvarno javni servis svih građana Srbije? Odgovarajući na ovo pitanje najviše glasova (46,83 odsto) dobio je odrečan odgovor, uz koji stoji konstatacija da RTS drži stranu Vladi Srbije. Čak je i komunikolog, profesor Miroljub Radojković, nedavno konstatovao, analizirajući tri meseca „rada“ Zakona o radiodifuziji, da je „obrazac informativnih emisija RTS-a pravljen po principu-pustimo vladu i njene koalicione partnere da kažu sve što imaju“. Da RTS nije javni servis odgovorilo je i 6,50 odsto građana, koji smatraju da drži stranu opoziciji. Da je ovaj broj približan broju onih koji smatraju da RTS drži stranu vladi moglo bi se govoriti o uravnoteženom odnosu, ali, ovako imamo samo ukupno 53,33 odsto onih koji smatraju da RTS nije javni servis i na drugoj strani samo 13,18 odsto onih koji smatraju da je RTS ispunio svoju zakonsku obavezu. Za 33,49 odsto građana problem RTS-a je još uvek nedokučiv.
Ako pođemo malo u istoriju društvenih teorija medija moramo konstatovati da se najraniji izazov novom medijskom poretku dvadesetog veka odnosi na opasnost koju za demokratiju i slobodu predstavlja koncentracija moći u rukama medijskih tajkuna. Ovaj problem prvo se pojavio u SAD, pa u Velikoj Britaniji, ali nakon talasa ekonomske koncentracije moći i rasta broja tajkuna širom sveta šezdesetih godina, a posebno u zemljama Komonvelta i kontinentalnoj Evropi i uz severnoamerički fenomen „gradova sa jednim dnevnim listom“ i velikih „sindikata“ štampe, pojačali su strah od monopola koji ugrožavaju slobodu i nezavisnost izveštavanja i iskazivanja mišljenja. Koncentracija štampe je po Kvejlu dovela u pitanje uravnoteženo predstavljanje suprotstavljenih političkih stanovišta, posebno tamo gde po definiciji njeni vlasnici pripadaju posedničkoj klasi. U najmanju ruku, koncentracija vlasništva medija vodi ka gubitku političkog izbora za čitaoce i gledaoce, smanjujući mogućnost ulaska u medijske kanale i ugrožavajući raznovrsnost medija. Ovakvo stanje posebno je izraženo danas u zemljama u tranziciji kakva je naša.
Vinko Đurić i ekipa istraživača Glasa javnosti
