Nakon što se saznalo da su dvojica osumnjičenih Vlasi, u nedostatku validnih informacija čak i na nacionalnim frekvencijama defilovali su razni analitičari šireći predrasude o pripadnicima ove zajednice i istočnoj Srbiji.
Čim je iz istrage o nestanku male Danke Ilić iz Bora u javnost dospela informacija da je jedan od osumnjičenih policiji davao izjavu na vlaškom, a kasnije i da su obojica uhapšenih Vlasi, u mnogim medijima aktuelizovana je mantra o vlaškoj magiji, a pripadnici ove nacionalne manjine predstavljeni su kao narod sklon ritualima, te „da ništa nije nemoguće čega se Vlasi dosete”.
U nedostatku validnih informacija čak i na nacionalnim frekvencijama defilovali su razni analitičari i takozvani teoretičari zavera šireći predrasude o Vlasima i istočnoj Srbiji, generalizujući tako čitav jedan narod i deo Srbije koji mahom nastanjuju. Sasvim logično, taj narativ prelio se na društvene mreže gde je običan svet, detektivski nastrojen i željan osvete i senzacije, razapinjao Vlahe kao krivce za Dankinu smrt.
Najveću težinu ipak imala je izjava aktuelnog načelnika UKP Ninoslava Cmolića da „je ta sredina specifična” na koju su se horski nadovezivali razni bivši čelnici i operativci policije, koji su spekulisali o povezanosti vlaške običajne tradicije sa ubistvom. Prednjačio je kablovski kanal Informer TV, na kome se od jednog psihologa u studiju moglo čuti da su osumnjičeni za ubistvo male Danke „tipični predstavnici tog vlaškog kraja”, na šta se nadovezao bivši načelnik Odeljenja za krvne delikte, sa ocenom „da je u tradiciji Vlaha da nakon ubistva ne sarađuju sa nadležnim organima”.
On je tvrdio i da Vlasi imaju najmorbidnija ubistva u savremenoj kriminalistici, a na pitanje novinarke odakle dolazi ta morbidnost, to je između ostalog povezao sa vlaškom magijom. Još jedan bivši pripadnik policije, ovoga puta sa televizije sa nacionalnom frekvencijom, povezivao je ubistvo u okolini Bora sa vlaškim mentalitetom, a to je bila kap u čaši za ovu nacionalnu manjinu. Oštro je reagovao Miki Janošević, zamenik gradonačelnika Bora, i sam Vlah, osudivši ovakve nastupe, zbog kojih, kako je rekao, usred ogromnog truda da se pronađe telo devojčice oni moraju da troše vreme da objašnjavaju da su normalni ljudi.
„Svako ko je počinio zločin mora da odgovara, ali to nikakve veze nema sa vlaškom kulturom i tradicijom. Žao mi je što su osumnjičeni pripadnici vlaškog naroda, ali ne može se generalizovati da su Vlasi ubice. Ovo je vrhunac ludosti, gluposti i neznanja tzv. novinara i stručnjaka, i prevršilo je svaku meru.
Dižete tiraže na muci ljudi i osuđujete sve nas ovde da smo saučesnici u zločinu, a mi 12 dana danonoćno pretražujemo teren u ovom kraju i ne podržavamo nikoga ko ovakav zločin može da učini. Još jednom li spomenete u ovakvom kontekstu Vlahe kao narod i istočnu Srbiju, podnećemo tužbu”, kazao je zamenik gradonačelnika Bora u videu koji je objavio na „Fejsbuku”.
Dan ranije reagovao je i Nacionalni savet Vlaha (NSV) sa sedištem u Petrovcu na Mlavi, apelujući na medije da se strogo drže novinarske etike i ne dozvole raznim takozvanim analitičarima da iznose neistine i izmišljotine o vlaškom narodu, što nije prvi put.
„Iste te ’eksperte i novinare’ obaveštavamo da su Vlasi pripadnici policije, tužilaštva, sudskih organa, izvršne vlasti, zakonodavne vlasti, lokalnih samouprava, obrazovnog, zdravstvenog i celokupnog društvenog sistema, te kada govore o Vlasima, govore o svojoj državi”, naveo je Novica Janošević, predsednik NSV-a. Osudi se pridružio i Pokret Vlaha Srbije uz apel da se na vlaški narod ne upire prstom jer im se tako čini ogromna šteta.
Oglasilo se ovim povodom i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog konstatujući da je širenje negativnih i lažnih stavova, predrasuda i stereotipa o pripadnicima vlaške nacionalne zajednice u suprotnosti sa propisima i demokratskim vrednostima našeg društva.
„To najčešće dolazi od strane tzv. analitičara, koji monstruoznost ovog zločina pokušavaju da povežu s prostorom i društvenim ambijentom u kojem žive Vlasi, što ne samo da je neistinito već nanosi štetu Vlasima u Srbiji kao višenacionalnoj i multikonfesionalnoj državi”, navelo je ministarstvo uz apel da se svi klone interpretacija koje nisu zasnovane na činjenicama i vređaju dostojanstvo i integritet pojedinaca ili određenih grupa stanovništva.
Podsećamo, Kodeks novinara Srbije strogo zabranjuje širenje etničkih stereotipa, a lične predrasude novinara ne smeju da budu objavljene ni u kakvom kontekstu. Nedopustivo je kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe, a posebno je u ovom kontekstu značajna smernica po kojoj se u izveštajima o krivičnim delima nacionalna i svaka druga pripadnost pominju samo u slučaju kada je ona u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela.
To u slučaju ubistva Danke Ilić, svakako nije. Ali hajka na jednu nacionalnu manjinu uz obavezne klikbejt naslove, samo je deo medijske matematike koja ne prepoznaje ničiji bol, patnju ni etiku. Zato smo svedoci da je ceo etički kodeks novinara prekršen u slučaju iz Banjskog polja, baš kao i nakon ubistava u „Ribnikaru”, Malom Orašju i Duboni.
Izvor: Politika