ENBoegrad-Državni organi i javne institucije su odgovorili na 34 od 100 zahteva za pristup informacijama, tokom akcije provere primene zakona koju je u Srbiji koordinairao Jukom. Dejan Milenković iz Jukoma je kazao za Betu da su pitanja poslata na adrese 20 različitih institucija, a da je najviše odgovora poslalo Ministarstvo za nauku (četiri od pet), dok Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedan zahtev.
Pitanja su poslata Vladi Srbije, predsedniku Republike, predsedniku Skupštine Srbije, ministarstvima zdravlja, privrede, nauke i životne sredine, unutrašnjih poslova, Okružnom sudu u Beogradu, Vrhovnom sudu Srbije, Pravnom fakultetu, gradonačelniku Beograda, Skupštini grada, gradskom veću, Savetu agencije za radiodifuziju, JAT-ervajzu. Milenković je kazao da su, pored Jukoma, pitanja postavljale i druge nevladine organizacije, ali i građani pojedinci, privrednici, predstavnici nacionalnih manjina. Isti projekat se sprovodi u u Hrvatskoj i BiH, a konačni rezultati projekta biće objavljeni u septembru.
Predsednik Republike je odgovorio na većinu zahteva, dok Vlada Srbije i Ministarstvo privrede nisu odgovorili ni na jedan, a prema Milenkovićevim rečima, ni sudovi „praktično nisu odgovorili ni na jedan zahetv“. Nešto ažurnija bila su ministarstva finansija i unutrašnjih poslova, dok je predsednik skupštine odgovorio na pitanje novinara, ali i ne i građana.
Između ostalih postavljena su sledeća pitanja-kakva je struktura pomoći stanovništvu poplavljenih sela u Banatu (za Vladu Srbije), koliko ministara ima funkciju u više od juednog upravnog odbora (takođe za Vladu), koliko srpski parlament ima tajnih prolaza (za predsednika Skupštine). MUP je na pitanje da li se vodi interna istraga protiv osumnjičenih za uništavnje službene dokumentacije, uputio na drugu instituciju, iako je po Zakonu dužan da sam dostavi zahtev nadležnoj instituciji ili povereniku za informacije. „Postoji napokon tendencija da Zakon počinje lagano da se sprovodi, s obzirom da je i poverenik dobio kancelariju očekujemo da će to još više doprineti kulturi organa vlasti da odgovaraju građanima. To će vremenom povećati broj i procenat odgovorenih zahteva“, rekao je Milenković. Prema njegovim rečima, verovatno će najveći problem biti oko osetljivih zahteva gde je organ dužan da proceni da li postoji pravo javnosti da zna određeni podatak ili je pretežniji interes zbog kog država neće dati informacije.
Milenković ocenjuje da će dalji razvoj zavisiti i od usvajanja novog zakona o klasifikaciji tajnih dokumenata, pošto u toj oblasti postoji „čitava šuma propisa“ koji omugućavaju manipulisanje informacijama. Milenković je dodao da su državnim organima poslate tri vrste zahteva-jednostavni, složeni i osetljivi zahtevi, da je najviše odgovora bilo na najjednostavnija pitanja, dok je najmanje odgovoreno na osetljiva pitanja, koja mogu da zadiru i u sferu državne ili službene tajne.
Beta
