Volha Kvoin: Atmosfera u Belorusiji je užasna, represija se ne zaustavlja

Foto: YT Printscreen/Mediadialogue - Eastern Partnership

Zaustavljanje u Minsku Rajanerovog aviona koji je iz Atine u Viljnus leteo 23. maja ove godine, da bi iz njega beloruske vlasti izvele i uhapsile novinara Romana Protaševiča i njegovu devojku aktivistkinju Sofju Sapegu, predstavljalo je jedan od vrhunaca represije režima Aleksandra Lukašenka prema medijima.

Slučaj je doveo do zatezanja odnosa Zapada i Belorusije. Protaševiča su vlasti potom izvodile pred kamere, gde je govorio kako se, radeći svoj posao, ogrešio o svoju zemlju i predsednika.

 

Poslednji veliki talas nasilja beloruskih vlasti počeo je tokom demonstracija koje su izbile nakon spornih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020, na kojima je Lukašenko, na vlasti od 1994, proglasio još jednu pobedu.

 

Prošle godine je u Belorusiji pritvoreno 480 novinara, 87 njih je služilo zatvorske kazne, a da pritom nisu bili osuđeni, ukupno 1.200 dana novinari su proveli iza rešetaka. Tokom demonstracija je bilo 62 fizička napada na novinare.

 

Volha Kvoin, šefica informativne službe Beloruskog udruženja novinara (BAJ), kaže da novinari u toj zemlji mogu da rade svoj posao profesionalno, ali da pritom puno rizikuju.

 

DOSIJE: Čini se očiglednim da je Roman Protaševič bio primoran da posustane pred zahtevima rečima kako bi izbegao dugogodišnju robiju ili čak smrtnu kaznu. Da li ga je beloruska vlast iskoristila da upozori sve ostale novinare kako bi mogli da prođu?

 

VOLHA KVOIN: Mislim da slučaj Romana Protaševiča nema neposredne veze sa medijskom sferom. Jer, Roman nije uhapšen zbog direktnog novinarskog rada. On je bio urednik Telegramovog kanala NEXTA koji je zaista igrao veliku ulogu u protestima. Pokazna suđenja novinarima bili su slučajevi Katsjarine Bariševič sa sajta TUT.BY i Darije ulcove i Katsjarine Andrejeve iz Belsata. One su osuđene zbog svog novinarskog rada.

 

Katsjarina Bariševič je bila osuđena na šest meseci zatvora. Gotovo sve vreme je bila u istražnom pritvorskom centru. Oko nedelju dana je bila u kažnjeničkoj koloniji. Sada je slobodna. U kažnjeničkoj koloniji su sada Darija Ulcova i Katsjarina Andrejeva koje su osuđene na dve godine zatvora. Andrejeva je u Kažnjeničku koloniju broj četiri stigla ujutro 22. maja.

 

Tada je prvi put, posle šest meseci, videla sunce i cveće i to joj je bio, kako je pisala u svom pismu, glavni utisak prvog dana u toj koloniji. Ovi krivični slučajevi su pokazali šta se novinarima može dogoditi ako emituju snimke sa protesta na kojima se diže glas protiv vlasti.

 

Da li novinari u Belorusiji sada uopšte mogu da rade svoj posao nezavisno od vlasti?

 

– Mogu, ali mnogo rizikuju da budu uhapšeni i kažnjeni. Pripadnici bezbednosnih službi novinarima otimaju opremu za rad. Sada je veoma opasno biti novinar u Belorusiji. Medijski zakoni takođe postaju rigorozniji.

 

Koliko je novinara sada u zatvoru i na osnovu kakvih optužbi? Koliko je njih moralo da napusti Belorusiju?

 

– U kažnjeničkoj koloniji su na osnovu sudskih presuda ulcova i Andrejeva iz Belsata. Još 23 novinara je u istražnom pritvorskom centru, pod krivičnom istragom. Optužbe su različite, jedan zaposleni u Pres klubu optužen je za utaju poreza i drugih dažbina u veoma visokim iznosima. Medijski menadžer Andrej Aljaksandro je isto krivično gonjen zbog „organizovanja i pripreme postupaka koji u velikoj meri ugrožavaju javni poredak ili učestvovanja u njima“.

 

Protiv novinara Džijanisa Ivašina je danas (25. juna) podignuta optužnica zbog „mešanja u aktivnosti službenika organa bezbednosti“. Novinar Andrej Pocobut je optužen za „podsticanje rasne i nacionalne mržnje“. Sa sajta TUT.BY optuženo je trinaestoro zaposlenih, za velike utaje poreza. Ne zna se koliko je tačno novinara napustilo Belorusiju, neki su otišli prošle jeseni, ali je talas emigriranja proletos bio veoma veliki. Toga je bilo i posle predsedničkih izbora 2006. i 2010, ali sada odlazi ogroman broj ljudi. Gotovo svakog dana čujem da je neko otišao iz zemlje. Odlaze zato što je opasno, jer vlasti pokreću krivične postupke protiv njih, sprovode racije, prete članovima porodica. Živimo u strahu, iščekujući represalije.

 

Kakav učinak na duži rok, u smislu poboljšanja situacije uključujući slobodu medija, mogu imati sankcije Evropske unije i zapadnih zemalja?

 

– Teško je sada davati dugoročne prognoze, ali vlasti ne žele sankcije, inače ne bi stalno vikale da ih se ne boje. Sankcije, takođe, pobuđuju bes kod vlasti pa se svete novom represijom protiv građanskog društva i medija. Van zemlje, taktika vlasti je stalno cenkanje. U Belorusiji oni sada primenjuju taktiku spaljene zemlje. Političke izjave jesu važne, važno je držati Belorusiju u vrhu dnevnog reda. Drugi način ne postoji. Zajednički pritisak zapadnih zemalja daje rezultate.

 

Atmosfera u Belorusiji je užasna, represija se ne zaustavlja, ali ima informacija da vlasti spremaju spiskove političkih zatvorenika koji mogu biti pomilovani. Čini se da vlastima jeste bitno šta rade Evropa i Sjedinjene Države. Ništa ne prolazi bez traga, sve ima rezultat. Važno je ne pokleknuti i biti dosledan.

 

Koliko Rusija ima veze sa dešavanjima u Belorusiji? Označavanje novinara kao ekstremista u vašoj zemlji podseća na sličan tretman opozicionara u Rusiji?

 

– Rusija podržava Lukašenkov režim. U isto vreme Putin čini sve da ujedini dve države. Lukašenko je u aprilu rekao da su Minsk i Moskva uspeli da na vladinom nivou dogovore 26, 27 mapa puta o integraciji. Ostala su dva, tri ozbiljna programa u koje spada i oporezivanje.

 

Da li bi popuštanje napetosti između Zapada i Rusije – što sada nije na vidiku – moglo da poboljša situaciju?

 

– Ne verujem da odnosi između Zapada i Rusije imaju ključnu ulogu u užasnom talasu represije u Belorusiji. Ključni razlog je želja jednog čoveka, Aleksandra Lukašenka, da zadrži vlast.

 

Srbija se prošle nedelje pridružila sankcijama EU protiv Belorusije u oblasti vazdušnog saobraćaja, ali stav Beograda prema vašoj zemlji ostaje nejasan. Istovremeno, medijska situacija u Srbiji se uporno pogoršava, prema različitim izveštajima međunarodnih organizacija, uključujući EU. Da li je ovakva situacija uporediva s Belorusijom?

 

– Ne poznajem detaljno medijsku situaciju u Srbiji i ne mogu praviti čvrsto poređenje. Međutim, mogu da kažem da se sloboda ne otima odjednom u potpunosti. Vlasti otkidaju deo po deo. Ako društvo to vlastima oprašta, u nekom trenutku će se naći u zatvoru. Ljudi koji žele apsolutnu vlast prvo prozivaju medije, potom ih ograničavaju, zatvaraju i na kraju hapse novinare.

 

Projekat Slobodni novinari – temelj profesionalnog izveštavanja se realizuje u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji se sprovodi u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom.

Tagovi

Povezani tekstovi