ENNakon godinu dana nagađanja da li će, i kad, moći da se trguje akcijama poznate medijske kuće Novosti AD, priča bi mogla da dobije epilog. Doduše, podjednaka je verovatnoća da će se muke 64 odsto malih akcionara produžiti i do početka sledeće godine. Naime, Vrhovni sud Srbije nedavno je doneo presudu po kojoj se nalaže da se nastavi dalje uknjižavanje preduzeća Divac Co. To preduzeće sa ograničenom odgovornošću je početkom ove godine osnovao poznati košarkaš Vlade Divac. Namera mu je bila da 34 odsto malih akcionara koji su prihvatili njegovu ponudu da mu prodaju svoje deonice za 2.500 evra po akciji, unesu svoje akcije kao kapital u preduzeće Divac Co. Vrlo je važno da je taj metod preuzimanja, poznat kao “trgovina udelima”, već ranije uspešno oproban u prodaji mnogih srpskih preduzeća. Na taj način kupac je izbegavao javnu ponudu i berzu. U slučaju Novosti, Divcu je d.o.o. bilo jedina varijanta, jer preuzimanje preko berze nije bilo moguće.
Međutim, kad je Divac to isto pokušao, “popio je bananu”. Država ga je tužila da će obezvrediti njen paket od 30 odsto, te je, shodno tome, naloženo da se obustavi proces upisa u registar privrednih subjekata Divčeve firme. Nešto pre Divca, oko 22 odsto akcionara Novosti okupljenih oko generalnog direktora kompanije Manojla Vukotića registrovalo je svoj konzorcijum. Pitanje je zbog čega isti principi ne važe za Vukotića i Divca? Takođe, kako to da je država baš kad je došao Divac na red rešila da prekine praksu preuzimanja kompanija preko osnivanja d.o.o, umesto javnom ponudom? I drugo, da li je Divac samo kolateralna šteta zato što nije „pravi“ momenat za prodaju Novosti, ili neko zaista njega ne želi za vlasnika poznate medijske kuće? Da stvar bude gora, ceo slučaj sa Divcem dijaspora pomno prati. Raseljeni Srbi u maticu inače ulažu na kašičicu, a tek sa slučajem Divac imaju puno pravo da kažu: „Kad se prema njemu država tako odnosi, kako li će tek prema nama i našem novcu“.
Novi zakon
Drugi bitan faktor koji će u mnogo čemu odrediti budućnost Novosti, jeste činjenica da je odluka Vrhovnog suda stigla deset dana nakon što je na snagu stupio novi Zakon o preuzimanju. Tim zakonom je predviđeno da svako ko želi da stekne više od 25 odsto preduzeća mora da da javnu ponudu za celokupan kapital firme. Divac je započeo osnivanje firme Divac Co u vreme dok Zakon još nije bio donesen, te mu, po toj logici, odluka Suda omogućava da nastavi dalju registraciju. Sa druge strane, predstavnici Agencije za privatizaciju i Komisije za HOV za Ekonomist kažu da je jedini način da akcionari Novosti prodaju svoje akcije da se firma pojavi na berzi.
Divčev savetnik Zvonko Nikezić, pak, kaže da bi Divac ovih dana trebalo da dođe u Srbiju i da se ponovo okupi sa malim akcionarima kako bi se dogovorili o daljoj saradnji. Drugi važan razlog koji bi mogao da usmeri pažnju akcionara na Divčevu ponudu, ali i sa nje, jeste prošlonedeljna skupština akcionara Novosti. Na njoj je konačno usvojen završni račun i doneta odluka da se poveća nominalna cena akcije sa dosadašnjih 14.436 dinara na 61.860 dinara. Šta to znači? Prvo, ako Komisija za HOV ne bude imala primedbi na izveštaj revizora i odluku o promeni nominalne vrednosti, stvaraju se svi uslovi da generalni direktor Vukotić potpiše prospekt i Kompanija izađe na berzu. Dakle, u tom slučaju jedan deo akcionara iz Divčevog tabora bi se možda odlučio za berzu. Osim toga, povećanje nominalne vrednosti je dobar formalni povod da se Divcu sugeriše da poboljša svoju ponudu jer je, u međuvremenu, WAZ, ipak, ponudio nešto više.
Ukoliko država istraje u nameri da se akcijama Novosti može trgovati jedino preko berze, onda bi Divac i ostali zainteresovani za većinski paket, morali da kupuju akcije po novim propisima. Po novom Zakonu, pre objavljivanja javne ponude, akcije neke kompanije moraju tri meseca da budu trgovane na berzi. Uz to, ko želi da preuzme više od 25 odsto akcija mora da da javnu ponudu za preuzimanje svih sto odsto akcija. Takođe, mnogi veruju da je vrlo verovatno da bi Manojlo Vukotić i dalje mogao da odlaže potpisivanje prospekta Kompanije, čime bi sprečio pojavljivanje njenih akcija na tržištu kapitala. U tom slučaju, malim akcionarima ostaje varijanta da udruže deset odsto kapitala i podnesu inicijativu da se Kompanija kotira na berzi, posle čega bi direktor Novosti po slovu zakona morao da potpiše prospekt.
Tada bi se, nalaže berzanska logika, brojni kupci koji se pominju oko Novosti, na radost akcionara utrkivali za kapitalom, što bi značilo da i cena deonica značajno poraste.
Međutim, akcionari intimno ne žele na berzu. Njihov strah od tržišta kapitala upravo je jedan od velikih motiva zašto im „dil” sa Divcem i trgovina udelima izgleda mnogo primamljivije. Na nedavnom sastanku akcionara Novosti sa predstavnicima Beogradske berze i Agencije za privatizaciju, jasno se videlo da većina tih ljudi ne shvata način rada berze, niti se dosad informisala kako se odvija trgovanje na njoj. Kad pitanja poput: “Jel’ može nekako da se proda mimo te berze?” postavljaju sadašnji i nekadašnji novinari, po prirodi posla dobro informisani ljudi, nije teško pretpostaviti na koje se sve načine manipulisalo u velikim aferama Knjaz Miloš ili C market.
Sa druge strane, ne treba preterivati u osudama s obzirom na to da su već više od godinu dana vlasnici akcija Novosti pod konstantnim pritiskom, i to više psihološkim nego realnim, da će im neko obezvrediti akcije, ili da neće moći da ih prodaju. Na primer, direktor Kompanije Manojlo Vukotić savetovao je nedavno akcionarima da deponuju svoje akcije u brokerskoj kući Citadel jer će im “neko” ponuditi 3.200 evra po akciji kad Novosti izađu na berzu. Dobar deo akcionara nije se ni zapitao zbog čega im savetuju baš tu kuću, kao i da li je za njih bolje da angažuju drugog brokera.
Solidarnost
Drugi problem koji se plete oko akcionara jeste pitanje opšteg interesa. On se, takođe, prepoznaje u strahu od berze izraženom kroz argument “srpski tajkuni hoće da kupe akcije Novosti na berzi, pa da ih posle preprodaju” Ali, u zaradi preko preprodaje akcija nema ništa nezakonito i loše, te bi akcionari morali da odluče šta žele: dobru cenu za akciju ili mogućnost da biraju kupca. Oko ovog vrlo važnog pitanja, ipak, još nema konsenzusa. Na pominjanom susretu sa akcionarima to je slikovito dočarao Aleksej Misailović iz Agencije za privatizaciju: “U brojnim firmama koje su se prodavale radnici su branili domovinu, pa je bolja ponuđena cena ipak na kraju presudila, a ne to kome se prodaje”. Činjenica je da mlađe akcionare zaposlene u Novostima i te kako interesuje ko će im biti gazda, za razliku od penzionera i onih novinara koji odbrojavaju godine pred penziju. Posmatrano očima onih kojima je draži vlasnik od para, zasad jedini strateški partner sa ponudom jeste nemački WAZ. Divac, istina, nije igrač iz medijske branše, ali ga akcionari vrlo dobro poznaju, ili bar u to veruju. Informacije o ostalim kandidatima treba tražiti među novinskim tekstovima o bankama, privatizaciji, finansiranju političkih stranaka itd.
I na kraju, zašto je lista kupaca za akcije Novosti tako raznovrsna, ili bar sad tako izgleda? Jer, ne treba isključiti mogućnost da, ako se kompanija pojavi na berzi, ni ne bude kupca. Ipak, apsolutno niko se spori da su Novosti u svakom pogledu “zlatna koka”: i po finansijskim pokazateljima, i po tiražu i čitanosti, ali i po političkom uticaju. Srđan Bogosavljević, direktor Strategic Marketinga, za Ekonomist kaže da su Novosti dobar brend i ko god do njih da dođe, napraviće dobar posao. Naime, Novosti su među prva tri najčitanija i najtiražnija lista u Srbiji. U konkurenciji čitanosti “tuku” se uspešno sa Blicom i Kurirom, a u toj trojci najčešće imaju i najveći tiraž. “Druga značajna prednost Večernjih novosti je činjenica da imaju dometa i uticaja i u BiH i u Crnoj Gori, čime se samo potvrđuje da je i ekonomski i politički dobro biti vlasnik Novosti”, objašnjava Bogosavljević.
U slučaju Novosti, kao dobrostojećeg nacionalnog lista, politički uticaj je daleko primetniji. Prvo, kao uticajni list nacionalne provinijencije, Novosti su dobro oruđe u rukama svake desno nastrojene Vlade. Dakle, i ove. Preciznije, u jeku rešavanja kosmetskog pitanja i isporučenja najtraženijih haških optuženika, samo lud bi se odrekao novina koje hrane nacionalno biće tako velikog čitalačkog i biračkog tela. Takva uređivačka politika jeste legitimna, i možda se neće ni menjati ako se Novosti prodaju.
Međutim, to što jedan deo akcionara konstantno apeluje da se omogući prodaja akcija, ništa ne znači onima koji evidentno vuku konce u slučaju Novosti. Država, izgleda, u stvarnosti ima mnogo više od onoga što ima na papiru tj. 30 odsto akcija. I to su shvatili svi, i Divac koji je išao u posetu Koštunici i DSS-u, i mali akcionari koji pišu pismo premijeru sa molbom da kaže kad će biti moguća prodaja Novosti, i WAZ koji je, takođe, u prepisci sa Koštunicom.
