ENZaklјučak Vlade tiče se medijskih sloboda i slobode izražavanja, odstupa od dosadašnjih navoda o transparentnosti vanrednog stanja i mera koje se u njegovom toku donose ipredstavlja ozbiljan presedan. Nije sporno da se sloboda izražavanja može ograničiti, između ostalog i ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlјa, u obimu neophodnomu demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava. Nije sporno ni daRepublika Srbija prolazi kroz period u kome je javno zdravlјe ozbilјno ugroženo.
Pitanje je, međutim, da li je ovoliki obim ograničenja zaista bio neophodan. Klјučni problem ovakve mere je što će medije ostaviti bez izvora sa lokala, odnosno bez relevantnih sagovornika, pre svega zdravstvenih radnika i lokalnih političara, koji bi mogli da potvrde ili demantuju informacije koje stižu sa terena, budući da su takvi izvorii sagovornici sada zaklјučkom obavezani da informacije usmeravaju isklјučivo kaKriznom štabu, odnosno zavodima za javno zdravlje.
A ako mediji nemaju relevantne izvore i sagovornike, neće moći ni da informišu, niti pak da demantuju dezinformacije koje se, svi smo svedoci, šire bez obzira na mere vlade. I to svakako nije dobro. Gradonačelnici, odnosno predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave, istim zaklјučkom, zaduženi su da sve informacije u vezi stanja i posledica COVID-19 usmeravaju isklјučivo ka Kriznom štabu, koji će obezbediti da seizvrše neophodne provere i preduzmu odgovarajuće mere na pravovremenom i tačnom informisanju javnosti. Istovremeno, zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavlјaju zdravstvenu delatnost, medicinske informacije isklјučivo u delu mera koje sami provode, obavezani su da dostavlјaju nadležnom zavodu, odnosno institutu za javno zdravlјe, koje te informacije dalјe usmeravaju ka Kriznom štabu. Koliko god Vlada navodi da je cilј mere da građani dobiju isklјučivo proverene i tačne informacije, teško je poverovati da je Krizni štab u Beogradu u bolјoj poziciji da obezbedi neophodne provere tačnosti informacija koje dolaze sa lokala, od samih lokalnih kriznih štabova ili zdravstvenih ustanova.
Takođe, time što se informacije, poredprovere na izvoru, proveravaju i u republičkom kriznom štabu, njihovo objavlјivanje se odlaže, što ozbilјno dovodi u pitanje pravovremenost informisanja javnosti. Istovremeno, propisano je da se obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19, data javnosti od stranene ovlašćenih lica, ne mogu smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u perioduvanrednog stanja.
Takodje, sam Zaključak ostavlja veoma opasnu mogućnost da bi mediji i novinari mogli odgovarati za širenje dezinformacija i u slučaju da sagovornik (u svojstvu nezavisnog eksperta, gradjanina, političara, medicinskog radnika i sl.) komentariše postojeća rešenja koja država preduzima u toku pandemije, što u potpunosti parališe dijalog o trenutnonaj važnijoj temi u državi.
