ENPrioritet bi trebalo da ima krajem jula izglasani Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji, koji je predložilo sedam poslanika mahom vladajuće koalicije, ali koji je predsednik Republike vratio parlamentu na ponovno glasanje. Prema skupštinskom Poslovniku, predsednik Skupštine dužan je da taj zakon stavi na dnevni red prve naredne sednice, a prema tumačenju pravnika – u sezoni vanrednog zasedanja, koja je upravo u toku, sednica se ne zakazuje po automatizmu već, kako nalaže Ustav, uz potpise trećine poslaničkog sastava ili na zahtev Vlade.
Koje će od dva tumačenja prevagnuti, ostaje da se vidi, utoliko pre što Poslovnik nije predvideo kako parlament treba da postupi ako ne uspe da prikupi dovoljan broj potpisa za stavljanje ove tačke na dnevni red, a u međuvremenu u skupštinsku proceduru uđe paralelni zakonski predlog Ministarstva za kulturu .
Naime, istog dana kada su, uoči godišnjeg odmora, poslanici usvojili nesuđeni Zakon koji je šef države potom odbio da potpiše, resorni ministar kulture Dragan Kojadinović izjavio je novinarima da pojava tog dokumenta mimo ministra predstavlja novi skandal. Posebno zbog toga što Ministarstvo kulture, kako je istakao Kojadinović, već nekoliko meseci priprema izmene i dopune tog zakona. Time je, praktično, otvoreno dao do znanja da postoji sukob dve koncepcije u okviru vladajuće koalicije.
Da li će zakonski predlog poslanika preteći onaj koji najavljuje ministar, zavisiće od brzine prikupljanja potpisa, odnosno interesa političkih grupacija i onih koje one zastupaju, da bude što pre donet. U odsustvu ministra, u njegovom Kabinetu kažu da od najavljenog dokumenta zasad nema ništa. Ukoliko se stvari vremenski podudare, odnosno ukoliko se oba zakonska predloga nađu istovremeno u skupštinskoj proceduri moglo bi, hipotetički, da se dogodi i da se parlament istovremeno opredeljuje za obe varijante, kao u slučaju novog ustava.
To bi onda bio svojevrstan presedan, budući da je sve dosad vraćene zakone vladajuća parlamentarna većina ponovo izglasala. Tu sudbinu su u ovom sazivu doživeli zakoni o radu, o Vladi, a sada i o izmenama i dopunama Zakona o radiodifuziji. Malo je nedostajalo da slično prođe i Zakon o vraćanju imovine crkvama čije je potpisivanje predsednik Skupštine bezuspešno hteo da ubrza.
Bilo bi neobično da isti parlament u drugoj turi odbaci isti dokument koji je prethodno izglasao, jer bi to ukazivalo na rascep u vladajućoj koaliciji. Ali bi svakako bilo neustavno da predsednik Republike odbije da potpiše ukaz o proglašenju zakona za koji je skupština po drugi put glasala. Iz tog ugla gledano, Slobodan Milošević je, izgleda, bio izuzetak, jer je, kao predsednik Srbije od 1991 do 1994, više puta prekršio sopstveni ustav.
Prema skupštinskoj evidenciji, sa kojom je Danas bio upoznat još kada je bio aktuelan Zakon o radu, Milošević je osporio 11 zakona. Prvi na toj listi zakona koji je tadašnji predsednik vratio na ponovno glasanje je Zakon „o vraćanju SPC zgrada-zadužbina, zgrada-legata, službenih zgrada i građevinskog zemljišta koja su prešla u društvenu svojinu“ (26. april 1991). Samo tri meseca kasnije vraćena su tri zakona i to: Zakon o štrajku (1. jula 1991), o radnim odnosima (18. jula 1991) i o sudovima (22. jula 1991).
Godinu dana kasnije, u istom danu (12. februara 1992), vraćena su čak dva zakona i to o prestanku važenja Zakona o Akademiji nauka i umetnosti Kosova i o slobodnoj kupovini i prodaji deviza po tržišnoj vrednosti i bankama Srbije. Četiri meseca kasnije (2. juna 1992) vraćena su dva zakona – o osnovnoj školi i o srednjoj školi. Potom Zakon o Višoj školi (3. juna 1992) i o Javnom preduzeću Politika (3. avgusta 1992).
Sledeće godine na ponovno glasanje vraćen je Zakon o obavljanju umetničke i druge delatnosti u oblasti kulture (23. aprila 1993), a godinu dana kasnije – Zakon o uslovima i postupku za prekid trudnoće (3. juna 1994).
Međutim, iz ove nepotpune evidencije se ne vidi kakva je bila dalja sudbina tih zakona. Aktuelni potpredsednik Skupštine iz SPS Zoran Anđelković, poslanik u više skupštinskih saziva, ne seća se da je Skupština uopšte glasala o prvom sa liste ovih zakona – o vraćanju imovine Crkvi. Ispostavilo se da je zakon nesprovodiv jer, kako je u više navrata u poslednje vreme isticao Anđelković, „pola Vojvodine bi pripalo Crkvi“.
Anđelković je pre godinu dana za Danas naveo i jedan zakon čiji Ukaz Milošević nije hteo da potpiše. To je bio famozni zakon o pravima i obavezama izabranih, imenovanih i postavljenih funkcionera, čija je suština uvođenje privilegija i obezbeđenja za funkcionere i članove njihovih porodica. Zakon je, prema tadašnjim Anđelkovićevim saznanjima, vraćen uz obrazloženje da nije ustavan ali je, zapravo, to učinio pod pritiskom javnog mnjenja, kako bi zaustavio nezadovoljstvo“. Za oba ova zakona, Anđelković tvrdi da nikada više nisu vraćeni u proceduru.
Milica Torov
