ENTokom nedavne posete Hilandaru, ministar kulture Nebojša Bradić se načelno dogovorio da se u martu naredne godine u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu organizuje velika izložba posvećena ovoj svetinji.Ideja je da se pokažu dosadašnji rezultati obnove manastirskog kompleksa na Svetoj Gori, koji je stradao u požaru 2004. godine, kao i deo umetničkog materijala iz riznice, koji do sada nije prikazan.
– Obnova manastira ide u dobrom smeru, Hilandar više ne liči na ruševinu, već se definišu obrisi manastira – kaže u razgovoru za “Novosti” ministar Bradić. – Očekujemo da će ceo posao biti završen u naredne dve godine. Hilandar čuva vrednosti srpske kulture i baš zato treba da bude pomagan od Srbije. Dobro rešenje je osnivanje Zadužbine manastira Hilandar, koja na neki način rukovodi građevinskim poslovima. Veoma je važna saradnja sa grčkim konzervatorima, koji su u velikoj meri, uključeni u rekonstrukciju. Ranijih godina bilo je problema sa tamošnjim zavodom za zaštitu spomenika kulture, ali to se polako prevazilazi.
* Koliko će novi zakoni o informisanju i kulturi urediti stanje u ovim oblastima?
– Usvajanjem oba zakona istog dana kultura i informisanje su se približili. Prvi put imamo organsku povezanost između medija i kulture. Zloupotreba medijskog prostora bila je i atak na kulturu. Zakon o kulturi omogućava da svi učestvuju u oblikovanju strategije razvoja kulture. Insistiraćemo da se osnuje kulturni forum, koji će kreirati strategiju razvoja najznačajnijih institucija, baviti se zaštitom kulturnog nasleđa na Kosovu i pitanjem finansiranja ustanova kulture. Ministarstvo će ohrabrivati stvaralaštvo i znanje, a ne zgrade i kompjutere. Obaveza nekog drugog je da obezbedi zgrade i kompjutere.
* Da li će novi zakon promeniti način rada ustanova kulture?
– Obilazio sam različite institucije da bih se obavestio o stvarnim uslovima u kojima rade. Nezadovoljan sam njihovim neracionalnim poslovanjem. Te institucije su na određeni način navikle na odliv sredstava, a ne na njihovo plodno investiranje. Siguran sam da će se usvajanjem zakona to promeniti.
* Hoće li konačno biti imenovani članovi upravnih odbora Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta, koje već duže vreme čeka i upravnika?
– Upravni odbori biće izabrani u septembru. Veoma je važno uvođenje prakse da se direktori ustanova kulture biraju konkursom, čime se stiču uslovi da se reše kadrovska pitanja.
* Zakonom o informisanju propisane su oštre kazne za vlasnike medija. Da li su i kako njime zaštićeni novinari?
– Zakon ne ugrožava novinare. On nije upućen protiv onih novinara, koji govore istinu, već protiv onih koji lažu. Novinari će o svemu, kao i ranije, moći da pišu, ali neće smeti nikog da proglašavaju krivim pre sudske presude. U određenim medijima bila je praksa da se proglašavaju krivci, da im se sudi, da se dovode na stub srama. Medijima koji ozbiljno rade ne treba da imaju bilo koju vrstu straha. Crni dan za slobodu medija nije došao donošenjem ovog zakona, već se njime ograničeni oni mediji koji su terorisali javnost i krili se iza nečeg što se zove sloboda informisanja.
* Da li su ti mediji mogli da budu kažnjavani po nekim od već važećih zakona?
– Slabosti zakona koji je još na snazi zloupotrebili su određeni mediji i na njemu napravili vrlo profitabilne poslove. Vlasnici tih medija su se obogatili, živeli na osnovu skandala. Nisu poštovali privatnost žrtava dečije pornografije i javnih ličnosti. Mnoge moje kolege, glumci i reditelji su ohrabreni donošenjem ovog zakona, zato što su u delu karijere njihovi životi bili ugroženi iznošenjem u javnost zdravstvenih kartona ili stvari o kojima javnost apsolutno nije trebalo da bude obaveštavana. Ovim zakonom se ne ograničava niko ko će postavljati probleme koji se pojavljuju u domenu politike ili funkcionisanja javnog života. To je svima dozvoljeno. Mi ovde govorimo o zloupotrebi, a ne da li se i kako se piše. Uostalom, država se ne bavi novinarskom profesijom, niti propisuje novinarima kako će raditi.
* Zašto zakon mora da rešava ono što propisuje novinarski kodeks?
– Da su se u ranijem periodu mediji pridržavali novinarskog kodeksa, izmene zakona ne bi bile neophodne. Verovatno bi to sama praksa i profesija regulisali. Činjenica je da je u samoj profesiji bilo devijacija. Veoma uvažavam novinare. Mnoge od njih lično poznajem, znam da neki svojim moralnim i ličnim stavom godinama potvrđuju visoku vrednost te profesije i dokazuju da novinarstvo i te kako ima dignitet i značaj.
Dragana Matović
