ENDa bi se položaj žena u redakcijama poboljšao, sačinjen je Kodeks rodno osetljivog medijskog izveštavanja u okviru projekta Žene to mogu u medijima, koji se uz podršku Norveške narodne pomoći sprovodi u Srbiji.
Cilj Kodeksa je doprinos unapređenju ravnopravnosti polova, kroz promenu medijske slike žene, povećavanju interesa medija za pitanja ravnopravnosti polova i stvaranje jednakih uslova za napredovanje i usavršavanje novinarki i novinara.
Kodeks je dosad potpisalo 36 medija, elektronskih i štampanih, iz petnaestak gradova Srbije. Početkom maja, Kodeks je potpisala i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija Srbije.
– Žene se u medijskom izveštavanju tretiraju uglavnom kao majke, supruge, domaćice ili kao seksualni objekti, čak i kada obavljaju važne društvene poslove. Istraživanja na globalnom nivou pokazuju da se žene spominju samo u 24 odsto medijskog sadržaja, da mediji uglavnom od muškaraca (čak u 85 odsto slučajeva) traže izjave, komentare, mišljenje, a da rodna ravnopravnost čini svega četiri odsto svih medijskih tema – kaže za naš list aktivistkinja NVO Peščanik Snežana Jakovljević.
Prema njenim rečima, potpisivanje Kodeksa obavezuje u moralnom smislu, što znači da nepridržavanje ne podrazumeva nikakve sankcije i „u zemlji u kojoj se ni zakoni ne primenjuju teško je očekivati primenu Kodeksa“.
– Međutim, evidentna je češća upotreba ženskog roda u medijima, jer je to najlakše uočiti, ali mi se čini da ima i većeg interesovanja za rad ženskog nevladinog sektora, za pitanja nasilja nad ženama i uopšte teme rodne ravnopravnosti – objašnjava ona.
Jakovljevićeva naglašava da u novom sazivu Skupštine petinu poslaničkih mesta zauzimaju žene, dok u Vladi ženama pripada četiri ministarska resora, što pokazuje da je Srbija još daleko od ravnopravnosti polova, „uprkos tome što Ustav sadrži odredbu o podjednakoj zastupljenosti žena i muškaraca na mestima odlučivanja“.
– Srbija je i dalje država u kojoj društveni i javni život kreiraju muškarci, u kojoj se ne uzima u obzir ženski pogled na svet, iskustvo, potencijali i kreativnost, što je za jednu državu i njen razvoj veoma štetno. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da u zemljama sa većim stepenom ravnopravnosti polova ima manje korupcije, manja je smrtnost dece, a društveni i ekonomski razvoj je ujednačeniji – objašnjava ona.
Prema mišljenju aktivistkinje Peščanika, u bivšoj Jugoslaviji ženama su bila zagarantovana brojna prava, ne zato što je neko vodio računa o ravnopravnosti polova, nego je to više bilo sastavni deo svih ključeva koji su primenjivani u socijalizmu i komunizmu.
Jelena Diković
