ENSenada Leković (38), urednik univerzitetskog radija u Novom Pazaru, član NUNS-a i ponosna majka osamnaestogodišnjaka, priča za Glas koliko je sredina u kojoj živi otvorena za smele ambicije jedne žene. Maloj sredini zamera to što ne pruža mogućnost novih forme da se dokaže.
Koliko je žena iz vaše sredine obespravljeno?
Položaj žene u Sandžaku je do sada uvek bio pogrešno predstavljan. Mediji u Srbiji imaju još mnogo neistraženih tema o tome kakva su naša moralna načela i načela života. Potreban je detaljniji analitički osvrt na ono što se po tom pitanju dešava u Novom Pazaru i Sandžaku jer žena nije uopšte obespravljena onako kako se to predstavlja u pojedinim situacijama. Međutim, to ne znači da ne postoji i onaj tradicionalni element, koji je ponekad presudan za ženu. Moja ulaznica za svet je to što se već dugi niz godina bavim novinarstvom kao ozbiljan profesionalac, dakle dobro. Ohrabruje i što je u Novom Pazaru sve više mladih žena koje se obrazuju i završavaju fakultete.
Hidžab sve popularniji
Da li sagovornici imaju drugačiji odnos prema vama zato sto ste žena?
Postoji jedna prirodna podela na žene i muškarce, koju ne treba prenebregavati i praviti neki drugi totem i ići u drugu krajnost u kojoj podela ne postoji. Ona postoji i biće je do kad je sveta i veka. Tu su i tradicionalni elementi i nepisano pravilo u malim sredinama, koje ako pogazite, pogazili ste i svoje moralno načelo. To nije izbegavanje istine. U mojoj profesiji imate manje problema ako ozbiljno pristupate temi i sagovorniku pokažete da raspolažete velikim znanjem. Zato je moj moto – raditi pošteno i savesno.
Muškarci vam odgovaraju na novinarska pitanja, ali i odvraćaju sa „Šta će to tebi? Ti si žena“.
Tako reaguju zato što sam žena pod hidžabom i ne očekuju od mene novinarsku žustrinu, niti da se bavim pojedinim temama. Takvi komentari su posebno česti u sferi politike. Bavim se svim aktuelnim temama, a politika je, nažalost, jedna od najaktuelnijih.
Da li se mlade devojke pokrivaju više ili manje nego pre?
Pokrivanje je apsolutno pozitivna stvar. Žene se pokrivaju hidžabom, ne da bi označile versku pripadnost, već im služi kao mera između njih i okolnog sveta. To je jedan poseban pristup tom odnosu žene i okoline. Taj odnos treba da označi jednu čednost i skrivenost onoga što je najlepše i ozbiljnost žene prema ostalima.
Da li se hidžab nosi više nego pre i da li se u Sandžaku drugačije tretiraju žene koje nisu pod hidžabom?
Danas ima više pokrivenih devojaka nego pre petnaest godina. A što se tiče odnosa, psovke na primer, ne dolaze u obzir ako je žena pokrivena. Ipak smatram da je najvažnije ono što žena nosi u srcu i kako može da pozitivno utiče na društvo i da mu koristi. To znači da nije pravilo da je vrednija ona pod maramom. Ja sam počela da se pokrivam pre tri godine i moram da kažem da se odnos sagovornika prema meni nije promenio.
Ima li razlike u odnosu, na primer, mlade muslimanke u Sarajevu?
U Sarajevu mlade devojke, primera radi, izlaze same i same sede u kafićima. To je stvar ličnog nazora koji ne treba prihvatati kao opšte pravilo, već kao činjenicu da se na različitim mestima živi drugačije. U Sandžaku se poštuje neko tradicionalno ograničenje kad su u pitanju, na primer, izlasci. Ko će pratiti devojku zavisi od toga koliko je mlada, neiskusna i koliko zavređuje poverenje porodice da izađe sama. Ali Sandžak vrvi od mladosti i šarenila. Devojke što su mlađe, to lepše izgledaju. A nosi se sve, od teksasa do kadife.
Droga veliki problem
Koliko je Sandžak konzervativna sredina?
Nije toliko konzervativna. I u Novom Pazaru se veoma brzo živi, i u njega je prodro taj savremeni element. Generacije mladih ljudi odlaze u svet i vraćaju se sa novim navikama. Tu je i uticaj medija, i sve smo više deo Evrope u smislu da su granice sve manje bitne čak i kada govorimo u razgraničenju različitih stilova života. Vodi se računa o uspehu i prestižu, nije loše.
Najveći izazov za mlade u Sandžaku?
Nemaju mogućnost da se zaposle nakon studija i da budu uvaženi kao akademski građani koji mogu nešto da urade. To je posledica ekonomske krize. Pored nezaposlenosti, najveći problem je droga. Iz toga se rađa sve ostalo. U potrazi za novcem poseže se za pogrešnim rešenjima i ekstremizmom i u političkom i u svakom drugom smislu. Država ni u Sandžaku nema snage da se pobrine o njima.
Kakva je politička situacija?
Do sada se nije desio ni jedan eksces na nacionalnoj osnovi. Ne želim da budem gruba, ali narod bolje rezonuje, dok političari u krajnjoj odluci biraju između da i ne. Narod ne nosi tu odgovornost. U sandžaku komšije žive bez obzira na politička trvenja. Iako to izgleda nemoguće onima koji posmatraju sa strane, ljudi međusobno sarađuju. Sandžak je bio i ostao multietnička sredina.
D.Milošević
