EN„Novinari vrlo retko izlaze na teren da se sami uvere u eventualne probleme s kojima se Romi svakodnevno suočavaju. Umesto toga, javnosti plasiraju suve podatke do kojih najčešće dolaze na konferencijama za novinare, prevashodno državnih organa. U skladu s tim, najčešća novinarska forma koja se koristi je vest, uglavnom preuzeta od agencija“, navodi se u analizi. Ona je pokazala i da je većina redakcija u Srbiji spremnija da opširno izveštava o nekoj porodičnoj tragediji ili sitnim kriminalcima nego, recimo, o dostupnosti zdravstvenih usluga ili obrazovnih ustanova romskoj populaciji.
Osim pasivnosti i nezainteresovanosti novinara, kao i senzacionalističkog pristupa štampe, na osnovu analize može se zaključiti i da se Romi i njihovi problemi često zloupotrebljavaju u političke svrhe. Predstavnici države skloni su zanemarivanju i zapostavljanju romskih problema, dok su spremni da bilo kakav uspeh romske zajednice predstave kao svoj. „Kritike se, međutim, mogu uputiti i na račun predstavnika romske zajednice koji se kao inicijatori bilo kakve akcije u korist svoga naroda pojavljuju vrlo retko“, navodi se u analizi pisanja štampe o Romima.
Predmet petomesečne analize štampe bili su tekstovi koji se bave zdravljem, obrazovanjem, socijalnim položajem i ljudskim pravima Roma, dok tu nisu uvršćeni tekstovi u kojima se Romi samo uzgred spominju, ili oni koji se bave isključivo romskom kulturom. To je i razlog što se broj ukupnih objava o Romima (rečRom pomenuta je u 1.435 tekstova za pet meseci) bitno razlikuje od broja razmatranih priloga.. Ukupno je analizirano 609 tekstova, što govori da je svakog meseca beleženo više od stotinu objava o zdravstvenim i socijalnim problemima Roma u štampi. Iako bi se na osnovu te brojke mogao steći utisak da je medijska prisutnost romske populacije zadovoljavajuća, mora se imati u vidu da je reč najčešće o kratkim formama, uglavnom vestima od svega nekoliko rečenica, bez ilustracije, plasiranih u zadnji deo novina.
Ipak, tokom ovih pet meseci temama najčešće i najozbiljnije vezanim za život Roma, bavile su se redakcije Dnevnika i Danasa. Činjenica da je najveći broj napisa o Romima objavljen, između ostalog, u dnevnom listu iz Novog Sada, navodi na zaključak da se u Vojvodini više vodi računa o položaju i pravima nacionalnih manjina. Pozitivni primeri izveštavanja o Romima, ali znatno ređe nego u navedena dva lista, zabeleženi su i u Večernjim novostima, Politici i Glasu javnosti.
Redakcije Dnevnika i Danasa za pet meseci objavile su po 74 teksta posvećena položaju Roma. Slede Večernje novosti sa 68 objava, Blic sa 61, Politika sa 60 i Glas javnosti sa 58 objavljenih tekstova koji se direktno bave položajem Roma. Dnevnik i Danas često su i sami pokretali teme, češće od ostalih izveštavali o zdravlju i obrazovanju Roma, ali i o svakodnevnim problemima ljudi koji žive u divljim, najčešće kartonskim naseljima bez neophodne infrastrukture. Najzastupljenije novinarske forme su vest i izveštaj, odnosno faktografski žanrovi, koji su gotovo po pravilu inicirani nekim spoljnim događajem – konferencijom za novinare ili saopštenjem.
Već tokom prvog meseca analize, u Srbiji je odlučeno da se, pored već zakazanih lokalnih i pokrajinskih, održe i republički izbori u maju, pa je ta činjenica bitno uticala i na medijsko izveštavanje o Romima tokom marta, aprila i maja. Štampa je pratila aktivnosti romskih političkih predstavnika, a država je intenzivirala svoje aktivnosti, a osnovan je i Savet za unapređenje položaja Roma.
U izveštaju se navodi da se novinarska inicijativa pojavljuje vrlo retko, a istraživački pristup gotovo da i ne postoji. Štampa jedino kroz reportažu dočarava romska naselja i njihov način života, međutim posle pružanja osnovne slike novinari nisu spremi da istražuju i dalje. Imajući u vidu da je posle izbora formirano i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, da postoji Savet za unapređenje položaja Roma i da je Srbija u okviru Dekade Roma, kojom predsedava jasno zacrtala svoje ciljeve, nedostaje faktor javne kontrole i zainteresovanosti medija da se vidi dokle se stiglo u ostvarivanju „velikih obećanja“.
Najčešći izvor informacija novinarima su državni organi što je ako se uzme u obzir nezainteresovanost za temu Roma i logično, pošto državni organi uglavnom i komuniciraju putem organizovanih konferencija za novinare, s kojih se u štampi pojavi uglavnom vest ili izveštaj, neretko preuzeti od agencija. Osim državnih organa, kao izvor informacija prisutni su i sami Romi, ali uglavnom u reportažnim formama i crnoj hronici, gde novinar razgovara s ljudima koje je zatekao na licu mesta.
Jelena Diković
