ENU slučaju Vujasinović urađen je novi balistički izveštaj koji ukazuje da je najverovatnije u pitanju ubistvo a ne samoubistvo, ali je krivično vanraspravno veće Okružnog suda u Beogradu odbilo predlog za dodatna veštačenja. To je napredak koji izgleda kao izbegavanje proveravanja podataka. Korak napred, korak nazad, ako ne i dva koraka nazad. Možda je to opis stanja prava i sloboda novinara u Srbiji.
Beogradski centar za ljudska prava je u svom obimnom istraživanju o stanju sloboda i prava čoveka u Srbiji u 2008. godini veliki deo posvetio i novinarima. Novinar Ivan Protić u odeljku posvećenom medijima ove obimne studije koja izlazi već jedanaest godina zaključuje: prošle godine je bio veći broj napada na medije i novinare i pritisaka na njih, česti su i ozbiljni prekršaji profesionalnih standarda u medijima i bilo je mnogo problema s privatizacijom i dodelom frekvencija radio i TV stanica.
Protić kaže da je prema oceni Medijske organizacije Jugoistočne Evrope, ekonomski položaj novinara u Srbiji katastrofalan i da mediji i dalje trpe pritiske političkih partija i vlasnika krupnog kapitala. Napadi, pretnje i ometanja rada novinara se ne smanjuju.
„Prošle godine zabeleženo je više napada na novinare, koji su, kao i ranije, uglavnom prošli nekažnjeno. Najviše napada dogodilo se tokom protesta protiv proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, kada su napadnuti novinari B92, Foneta, Bete, ’Blica‘, Studija B, ’Večernjih novosti‘, RTS kao i strani izveštači. Slična situacija, ali u nešto manjoj meri, ponovila se posle hapšenja Radovana Karadžića. Razlika je ta što sada batine dobijaju svi a ne određeni mediji, a stradaju fotoaparati i kamere da napadači ne bi bili snimljeni. Novinarima je prećeno smrću, fizičkim obračunom ili napadom na porodicu, ali su samo dve presude, od petnaestak zabeležnih napada, donete u korist novinara. Dvojicu napadača iz Zaječara sud je kaznio sa po dva meseca zatvora, a u tom procesu je napad na novinare prvi put tretiran kao napad na službena lica. Drugi slučaj je da je sud u Loznici na šest meseci osudio bivšeg policajca zbog teških telesnih povreda nanetih novinaru ’Večernjih novosti‘ 2005. godine”, kaže Protić.
Protekle godine bilo je više suđenja novinarima i medijima za klevetu i uvredu. Opštinski sud u Sremskoj Mitrovici kaznio je sa tri meseca zatvora novinara iz Šapca Hanibala Kovača za uvredu dvojice sudija iz Šapca, u procesu za koji on nije ni znao da se vodi. Kovač je u odsustvu osuđen da plati 18.000 dinara kazne, o čemu nije obavešten, a sud mu je zamenio tu kaznu zatvorom uz obrazloženje da on neće da plati traženi iznos. Na novčane kazne zbog uvrede kažnjeno je više medija a u junu je doneta prva presuda u Srbiji kojom se jedan tekst objavljen u novinama karakteriše kao govor mržnje. Prvi opštinski sud u Beogradu je tako ocenio lažni oglas objavljen u „Glasu javnosti” 2006. godine, kojim se poziva na bojkot robe u lancu prodavnica Idea.
„Sve teža ekonomska situacija nameće borbu za čitaoce, gledaoce i slušaoce pa se neki, a naročito štampani mediji ponašaju neprofesionalno i nezakonito. Najviše su kršena prava na privatnost žrtava nasilja ali je u trci za senzacijama i ekskluzivnim informacijama bilo uvreda i na račun građana i političara”, kaže Protić koji u fascikli čuva najspornije tekstove sa uvredljivim naslovima. Tako je jedan tabloid objavio naslov „Napred, pederi” sa fotografijom poslanika iz Skupštine Srbije kada su izglasali Zakon protiv diskriminacije. Golgotu je doživela i Biljana Srbljanović u vreme kada je bila kandidat za gradonačelnika, jer je jedan tabloid objavio navodno slike na kojima je naga. Ni glumica Mirjana Karanović nije prošla bolje sa naslovom „Ispod Mire Šiptari vire”, zato što je u filmu Miruš igrala majku Albanca s Kosova. Tabloidi su na prvim stranama objavili fotografije odrubljene glave, poginule trudnice, leša žene koja se ubila, majku maloletne devojčice koja je silovana. Bilo je i ovakvih uvredljivih naslova: „Srpska stoka uhapsila Radovana”, „Evropo, jedi g…”.
Protić kaže da se presude donose užasno sporo i da javni tužilac ne reaguje po službenoj dužnosti pa verovatno zbog toga ima manje tužbi za klevetu u medijima od strane novinara nego u prethodne dve godine. „Novinarski posao je neodvojiv od ljudskih prava jer je njihov posao da ih štite u svojim tekstovima. Zato je njihova odgovornost kada ih krše veća od drugih”, kaže Protić. „Mediji treba da poštuju pravila profesije, i ljudska prava jer tako štite i svoja prava u odnosu na vlasnike medija. Dva novinarska udruženja su usvojila novinarski kodeks, ali bi i država trebalo da ga poštuje, a sudije i tužilaštva da rade svoj posao”, kaže Protić.
Ivana Anojčić
