ENPa, devojka koja je od verenika redovno primala šamare, ipak je stala pred matičara, a njen sada već zakoniti suprug svečano je pred kamerama obećao da nikad više neće da je bije, a pošto im je produkcijska kuća „Emoušn” platila bračno putovanje – možda su u ovom trenutku akteri TV emisije koja je podigla onoliku prašinu sada već na nekom lepom španskom trgu…
Hepiend?
Zavisi iz kog se ugla posmatra sporna emisija, ali i reakcije na nju. Izvesno je da je mlada uznemirila narodne poslanike i tako dospela na naslovne strane i u udarne vesti u elektronskim medijima, i da više neće nadničiti na duvanskim poljima (što još ne mora da znači i da će joj život u zajednici sa dobrostojećim zemljoradnikom, sklonim da nesporazume rešava šamarima, biti posut ružama). Da li to znači da javni servis, uz blagoslov generalnog direktora, promoviše nasilničko ponašanje prema ženama, sasvim je drugo pitanje, kao i dilema da li zbog toga Tijanić treba da podnese ostavku.
Poslanici LDP iskoristili su ovu priliku da podsete javnost na ružan i grub način kojim je direktor medijskog servisa evropske Srbije u prošlosti znao da „časti” pripadnice suprotnog pola. Tijanić je po tome poznat, njegov način govora o ženama predstavlja čist seksizam, i tu spora nema. Sve to, međutim, nije bilo prepreka da Tijanić postane generalni direktor najvažnije medijske kuće u Srbiji, koju finansiraju i građani i građanke Srbije. Da se ne lažemo: Srbija nije politički korektno društvo, Srbija je popustljiva prema onima koji govore o ženama onako kako to čini Tijanić, u Srbiji se svakog dana između muškaraca i žena dešava i gore od onoga što smo čuli i videli u preksinoćnoj emisiji „48 sati svadba”, a onaj ko tvrdi da do pre dve noći o tome nije imao pojma veliki je licemer. Seksista poput Tijanića ima i među istaknutim članovima stranke koja najgorljivije traži njegovu smenu, što samo govori u prilog tezi da je licemerje jedno od osnovnih obeležja i naše političke elite.
Tog licemerja ima i u novinarskoj eliti, a ono je preksinoć bilo upadljivo po tome što je medijska kuća B92 slučaj „48 sati svadba” i zahtev poslaničke grupe LDP-a da se Tijanić smeni tretirala kao najvažniji događaj dana. Sve bi se moglo shvatiti kao logičan deo njihove uređivačke politike da nije jedne „sitnice” – „Velikog brata”, rijaliti serijala koji ispunjava dobar deo programa TV B92, a čiji zabavni i svaki drugi nivo nije ništa bolji od drugih proizvoda koji stižu iz „Emoušn” produkcije. Osim toga, ako B92 podupire insistiranje na Tijanićevoj ostavci, postavlja se pitanje zašto se Veran Matić nije osetio odgovornim kada je proletos u VIP izdanju „Velikog brata” jedan od ukućana lupao po stolu muškim polnim organom i to u prisustvu žena, o psovkama i ostalim za emitovanje na televiziji neprikladnim rečima da i ne govorimo. Zar i to nije vrsta nasilja, ne samo nad ženama?
Drugim rečima, Veran Matić i Aleksandar Tijanić imaju nešto zajedničko, što ih povezuje, a to je produkcijska kuća „Emoušn”, koja svojim proizvodima snabdeva i RTS i TV B92 (pa i Željka Mitrovića, odnosno TV Pink). Njen vlasnik se vrlo retko medijski eksponira, ali se juče oglasio. Goran Stamenković je, braneći Tijanića, poručio političarima da prestanu da se prepucavaju preko njegovih emisija, sa kojim „Tijanić nema nikakve veze”!
Možda zapravo svi treba da se izvinimo gospodinu Stamenkoviću, ili, još bolje, da mu zahvalimo što je njegova emisija zaslužna da je u Srbiji, konačno, pitanje odnosa prema ženama došlo na dnevni red. Ako mi svi zajedno postanemo netolerantni prema seksizmu, ako se svi narogušimo kad neko ponižava ili kinji žene, toga će u Srbiji biti manje. A činjenica je da, nažalost, još spadamo u zemlje u kojima je šamaranje supruga ili devojaka gotovo deo folklora, takoreći podrazumevajući deo ljubavne veze zbog koga se niko preterano ne uzbuđuje – javnost se uznemiri tek kad se sa šaka pređe na ubojitija sredstva, a žrtve završe na groblju ili u bolnici, ako imaju više sreće. Ali i tada je to uglavnom samo slučaj za crnu hroniku, malo je onih koji u takvoj vrsti zločina vide nešto više. Hoćemo da kažemo, zapravo, da je ovo društvo u velikoj meri više nego tolerantno prema svim oblicima nasilja nad ženama, ne samo fizičkom, te da ne čudi što se ta „tolerancija” lako preliva i na televizijske ekrane, ionako prezasićene scenama nasilja svih vrsta.
Nevenka Opačić
