ENLuković mi je postavljao i pitanja šta ja znam o događaju na Ibarskoj magistrali i kako to da je Vuk promašen, a da su drugi nastradali. Rekao mi je da, kada su oni odrađivali Ćuruviju stradao je samo on, a ženi nije bilo ništa. Oni su bili na „čekanju“ i kada im je javljeno da dolazi, oni su prišli i pucajući ubili samo njega. Ženi nije bilo ništa, te da je i sa Vukom trebalo uraditi tako.
Ovim rečima Nenad Ilić, zvani Glavonja, pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) opisuje svoj razgovor sa Miletom Lukovićem Kumom, vođom „zemunskog klana“ o pripremama za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Iz ovog razgovora, koji prepričava Ilić, može se naslutiti da Luković priznaje učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije, aprila 1999. godine u pasareli zgrade u Svetogorskoj ulici.
– Na ovo je Miloš Simović veoma burno reagovao i pitao Lukovića šta to priča i da li je normalan – poslednje su reči koje se odnose na Ćuruvijino ubistvo, a priča Ilić u iskazu dugom sedam strana o pripremama za atentat na Draškovića.
Ovaj razgovor sa policijom Ilić je vodio 7. aprila 2003. godine, u jeku akcije „Sablja“. Interesantno, ali osam dana pre toga, u Meljaku, u okršaju sa specijalcima, smrtno su stradali Mile Luković Kum i Dušan Spasojević. U to vreme, Ilić je bio u zatvoru zbog učešća u četvorostrukom ubistvu čelnika SPO na Ibarskoj magistrali.
Koliko su tačne ove Ilićeve tvrdnje i da li je Luković na ovaj način priznao ubistvo Slavka Ćuruvije, odgovor bi trebalo da daju državni organi. Hapšenjem odbeglog „zemunca“ Miloša Simovića mogla bi da bude stavljena tačka na nagađanja.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je juče da će Ilićev iskaz, u kojem se navodi da su pripadnici „zemunskog klana“ učestvovali u ubistvu vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, dostaviti Specijalnom tužilaštvu Srbije.
– Dogovorio sam se sa Specijalnim tužiocem da se taj iskaz dostavi Specijalnom tužilaštvu kako bi se ispitale sve okolnosti – kazao je Dačić novinarima u Banjaluci, gde boravi u jednodnevnoj poseti.
On je dodao da je policija u vreme kada je dobila Ilićev iskaz smatrala da „istraga vodi na drugu stranu i da je to bio jedan jedini iskaz koji je, možda, ukazivao na taj smer“.
– Postojali su drugi iskazi, koji su ukazivali na neka druga imena, koja su ranije spominjana u javnosti – istakao je Dačić. – Simović je sada u zatvoru i to više nije pitanje samo za policiju, već i za pravosudne organe i tužilaštvo da li će se i kada ispitivati u vezi sa nekim drugim okolnostima.
Prema Dačićevim rečima, policija će ispitati Simovića, kao i Sretka Kalinića, kada bude dostupan organima Srbije, o mogućim novim detaljima političke pozadine atentata na Zorana Đinđića ili oko drugih ubistava po Srbiji.
– Lično, bio bih prezadovoljan kada bi mogli da se reše neki od slučajeva koji su nastali pre 2000. godine, kada je Socijalistička partija Srbije bila na vlasti – rekao je Dačić. -Upravo zbog toga što nije važno čiji je ko, već kakakv je ko.
