ENTeško je unapred reći ko bi se mogao, posle obavljene istrage, naći na optuženičkoj klupi, ali je nesumnjivo da će se time preseći višemesečna medijska prepucavanja na relaciji Stanko Subotić–Milan Beko–medijski koncern VAC–generalni direktor i glavni urednik „Večernjih novosti“, Manojlo Vukotić. Poslednja javna informacija je da je nemački koncern VAC preuzeo akcije firme Milana Beka u ovom dnevnom listu, zbog čega oni najavljuju sudski postupak!?
Osnovni kamen spoticanja ovoga slučaja je, izgleda, zakasnelo javno obznanjivanje „da je srpski medijski nacionalni brend izgleda od starta bio prodat strancima“, i pored izričite zabrane Vlade Srbije iz tog perioda, da se „Novosti“ nikako ne mogu prodati tuđinima.
E, sad se postavlja i glavno pitanje za istražne organe: da li je priča o Bekovoj kupovini „Novosti“ od početka bila samo maska, što danima tvrdi VAC i njihov poslovni saradnik Stanko Subotić, ili je u pitanju samo njihov javni pritisak da se posle „Politike“ domognu i drugog najznačajnijeg srpskog medijskog brenda u dnevnom novinarstvu!? Odnosno, da li je i ondašnja vlada Vojislava Koštunice imala dvostruke aršine: dok je javno zagovarala da nema prodaje „Novosti“ strancima, „ ispod žita“ njeni operativci su radili sasvim suprotno, što sada javno tvrdi Stanko Subotić, glavna veza zvaničnih kupaca većinskog paketa akcija ovog dnevnog lista sa koncernom VAC?
Da slučaj bude zamršeniji i komplikovaniji, pobrinuo se Subotić, tvrdnjama da je za kupovinu „ Večernjih novosti“ firmi Milana Beka prebacio višemilionske iznose u evrima, a zarad poslovnih interesa VAC-a, koji mu do današnjeg dana nisu vraćeni. On takođe tvrdi da je Milan Beko bio u obavezi da za vrlo kratko vreme kupljene „Novosti“ „preda u posed“ VAC-u, ali da je to odugovlačio, mesecima pronalazeći političke izgovore po sistemu „nije pogodan trenutak“ i tezom kako bi se time u javnosti obrukao Vojislav Koštunica!!! Sa druge strane, Bekovi ljudi su brže bolje sve to demantovali.
Za razumevanje svega onoga što se pre nekoliko godina dešavalo u vreme privatizacije „Večernjih novosti“, najbolji su dokaz žestoki sukobi akcionara podeljenih u nekoliko tabora. Skupštine akcionara su trajale do kasno u noć. Vladala je apsolutna podeljenost kome će se prodati akcije. Dodatnu tenziju unela je i država, činjenicom da prodaja lista nije išla na tender, nego su se akcije pojavile na berzi. A, kada je Vlade Divac „volšebno“ odustao od kupovine lista, i to u trenutku kad je obezbedio većinski paket akcija, bilo je jasno kome će nacionalni medijski brend pripasti… U toku tih, nimalo naivnih dešavanja unutar akcionara „Novosti“, na Skupštinama akcionara ispred vlade Srbije bio je Srđan Đurić.
Srđan Đurić, bivši šef kancelarije za odnose sa javnošću premijera Koštunice, za „Pravdu“ tvrdi da je njegov zadatak u privatizaciji „Večernjih novosti“ bio da kao zastupnik države zaštiti državni kapital:
– Moj jedini zadatak je bio da jasno stavim do znanja akcionarima da država neće da proda svoj paket akcija, koji je nepunih 30 odsto, i tako je i bilo – priseća se tih dešavanja Đurić. – Mnogi, međutim, nisu shvatali moju ulogu, pa su me opsedali nekim drugim temama i pričama, sa kojima ja nisam imao nikakve veze. Ja sam zadatak države ispunio, a sve oko prodaje paketa akcija malih akcionara je neka druga priča, sa kojom nemam baš nikakve veze. Ni tada, ni danas…
Jedan od lidera grupe malih akcionara iz ondašnje redakcije, Đuro Bilbija, u nameri da preseče sve ondašnje spekulacije oko toga kome će „na kraju priče pripasti ‘Novosti’“ uspeo je da se sretne „u četiri oka“ sa premijerom Koštunicom. – Šta su razgovarali može se pretpostaviti, ali, po onom što se potom desilo, takođe je više nego jasno da Đurina misija nije uspela – tvrde dobro obavešteni o ovom slučaju.
P.J.
