ENU izveštaju se navodi da, iako je formirana Agencija za borbu protiv korupcije, izostaje praktična primena zakonskih rešenja, a situaciju dodatno otežava činjenica da su zakonska ovlašćenja Agencije nedovoljna kako bi se postigli dobri rezultati. Ocenjeno je, takođe, da je potrebno još mnogo reformi da bi se postiglo nezavisno, odgovorno i efikasno pravosuđe.
ôReforme u medijskoj sferi nisu sprovedene u skladu s međunarodnim standardima, i ona se trenutno nalazi u najgorem položaju od 2001. godineö, upozorava Fridom haus.
Ističe se visok nivo političkih smetnji i pritisaka kada je reč o medijskim slobodama, uz podsećanje na kontroverzne izmene Zakona o javnom informisanju.
S. Čongradin
– U izveštaju Fridom hausa vrlo je malo prostora posvećeno stanju u bezbednosnom i odbrambenom sektoru, pogotovo ako se taj deo uporedi s delom o stanju u medijima, koji je detaljniji i vrlo kritičan. Ipak, bitno je imati u vidu da se čak i u vrlo šturom delu o Ministarstvu odbrane i Vojsci ocenjuje da je stepen demokratske kontrole nad oružanim snagama i bezbednosnim službama nedovoljan, a tokovi novca u tim oblastima netransparentni i zakonom nedovoljno regulisani – ocenjuje za Danas direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.
Naša sagovornica smatra da nije bilo napretka u poboljšanju pozicije i mandata skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira na navode u izveštaju.
– Ocena da Ministarstvo odbrane pokazuje veću otvorenost za saradnju sa civilnim sektorom samo je delimično tačna. Proces konsultacija sa organizacijama civilnog društva oko usvajanja strateških dokumenata sproveden je površno. Inače, Fridom haus sa svojim izveštajem nije izuzetak u odnosu na trend da zapadne međunarodne i međuvladine organizacije u svojim izveštajima o Srbiji u zadnje vreme vrlo šturo pokrivaju oblast odbrane i bezbednosti. Posle 5. oktobra pritisak da se reforme sprovode u toj oblasti bio je, sasvim opravdano, mnogo veći. Ubistvo premijera Đinđića je upravo tu oblast najviše usporilo. EU je u godinama posle atentata, pre svega zbog izostanka jasnog stava o Kosovu, prema Srbiji bivala sve popustljivija – zaključuje Jelena Milić.
