Izvršni odbor Nezavisnog udruženja novinara Srbije usvojio je na sednici održanoj 2. juna 2026. godine Politiku korišćenja veštačke inteligencije u NUNS-u, kojom su utvrđena pravila za odgovornu, etičku i transparentnu primenu ovih tehnologija u radu Udruženja. Pored politike koja uređuje rad unutar Udruženja, NUNS je pripremio i nacrt dokumenta prilagođen medijskim organizacijama, koji se nalazi u prilogu ovog teksta.
Generativna veštačka inteligencija već menja način rada redakcija i medijskih organizacija. Alati zasnovani na ovoj tehnologiji mogu da ubrzaju istraživanje, obradu podataka, transkripciju i prevod, pomognu u vizuelizaciji informacija i olakšaju brojne rutinske zadatke. Istovremeno, njihova upotreba otvara pitanja tačnosti, autorskih prava, zaštite ličnih i poverljivih podataka, pristrasnosti i odgovornosti za objavljeni sadržaj.
Zbog toga je NUNS usvojio dokument čiji je osnovni princip da veštačka inteligencija može da unapredi rad organizacije, ali ne može da zameni ljudsko rasuđivanje, novinarsku etiku i uređivačku odgovornost. Upotreba ovih alata mora da bude strogo kontrolisana i zasnovana na stalnom ljudskom nadzoru.
Odgovornost ostaje na ljudima
Politika se odnosi na zaposlene, saradnike, konsultante i druge osobe koje rade u ime NUNS-a, a obuhvata internu i eksternu komunikaciju, istraživanje i obradu podataka, kreiranje sadržaja za sajt, društvene mreže i biltene, administrativne poslove, kao i edukaciju i razvoj veština.
Među osnovnim načelima dokumenta nalaze se odgovornost, transparentnost, zaštita privatnosti, informisani pristanak, provera tačnosti i kontinuirana edukacija. Osoba koja koristi alat veštačke inteligencije ostaje odgovorna za njegov rezultat, dok svaki sadržaj koji je delimično ili u celini nastao upotrebom takvog alata mora biti jasno označen.
Zabranjeno je unošenje ličnih i poverljivih podataka u eksterne alate veštačke inteligencije. Korišćenje ili menjanje tuđeg sadržaja, naročito fotografija i drugih vizuelnih materijala, mora biti zasnovano na informisanom pristanku. Sve tekstove, podatke, tabele, grafikone i druge rezultate koje proizvede VI moraju proveriti ljudi.
Svaka sugestija koju ponudi VI mora proći uredničku reviziju. Činjenice se proveravaju nezavisno, izvori koje je alat naveo moraju biti pregledani, a kontekst pažljivo procenjen. Pravno osetljiv sadržaj proveravaće pravnici.
Provera alata pre korišćenja
Dokument uvodi i obavezu procene bezbednosti svakog novog alata pre nego što počne da se koristi u organizaciji.
Odluka o korišćenju određenog alata može biti doneta tek kada se utvrdi da je dovoljno bezbedan, a njegove performanse, prednosti i nedostaci biće periodično preispitivani. Politika će se takođe menjati i dopunjavati u skladu sa razvojem tehnologije, novih profesionalnih standarda i propisa.
Pravni okvir još nije razvijen
U Srbiji još ne postoji poseban zakon koji sveobuhvatno reguliše upotrebu veštačke inteligencije, uključujući njenu primenu u medijima.
Kodeks novinara i novinarki Srbije za sada predstavlja najdirektniji profesionalni okvir za upotrebu VI u domaćem novinarstvu. Kodeks propisuje da mediji moraju da koriste veštačku inteligenciju transparentno, odgovorno i srazmerno, da ostaju u celini odgovorni za objavljeni sadržaj i da obaveste javnost kada je sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na VI.
NUNS-ov dokument oslanja se i na stav Evropske federacije novinara da veštačka inteligencija u novinarstvu mora biti korišćena etički i transparentno, uz obaveznu ljudsku uredničku kontrolu, zaštitu novinarskog rada i očuvanje osnovnih profesionalnih standarda.
Transparentnost je važna za očuvanje poverenja
Usvajanje jasnih pravila posebno je značajno u trenutku kada je poverenje građana u medije veoma nisko. Prema istraživanju Digital News Report 2026 Rojtersovog instituta za studije novinarstva, svega 22 odsto ispitanika u Srbiji kaže da uglavnom ima poverenja u vesti.
Drugo istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da publika često nije sigurna gde se i na koji način veštačka inteligencija koristi. Ljudi koji su bolje upoznati sa ovom tehnologijom uglavnom su otvoreniji za njenu primenu u novinarstvu. Istovremeno, sadržaj označen kao u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom može biti doživljen kao manje pouzdan.
Dodatno, primena loše prakse i korišćenje VI za kreiranje dezinformacija koje plasiraju mejnstrim mediji umnogome su doprineli narušavanju poverenja u medije.
Ovi podaci ukazuju da transparentnost sama po sebi nije dovoljna ukoliko nije praćena jasnim objašnjenjem kako je tehnologija korišćena, ko je proverio sadržaj i ko za njega preuzima odgovornost. Redakcijske politike mogu pomoći medijima da uspostave doslednu praksu.
Model dostupan i drugim redakcijama
Pored politike koja uređuje rad unutar Udruženja, NUNS je pripremio i nacrt dokumenta prilagođen medijskim organizacijama. Dokument koji se nalazi u prilogu ovog teksta je slobodan za preuzimanje i svaka redakcija može da ga prilagodi svojoj veličini, načinu rada, tehničkim kapacitetima i vrstama sadržaja koje proizvodi.
Cilj je da redakcije ne čekaju donošenje zakona, već da unapred utvrde za koje poslove je dozvoljena upotreba VI.
Politika korišćenja veštačke inteligencije u NUNS-u dostupna je na ovom linku, dok se više informacija o etičkim dilemama, obeležavanju sadržaja i pripremi redakcijskih politika može pronaći na NUNS-ovom sajtu u odeljku „Nauči–primeni“.
