ENZa razliku od Miloševićevog višepartizma, ovaj savremeni nije napravio značajan iskorak. On inkorporira jasno prepoznatljivo i veoma aktivno nasleđe tog vremena sa sporadičnim pokušajima novih demokratskih snaga da se od tog nasleđa otresu. Kada ta dva sveta žive jedan pored drugog, sa izraženim interaktivnim odnosima, onda tu nema mesta za građane. Zato je njima i data uloga – od kampanje do kampanje, od izbora do izbora. Zato se tako olako daju realno neostvariva obećanja, zato se sa građanima komunicira samo putem političkog marketinga, zato nema odgovornosti za obećano.
UGS NEZAVISNOST su ovakva iskušenja usmerene demokratije doživeli nekoliko puta u proteklih petnaest godina. Svojevremeno, potpisujući predizborne sporazume, bili su čak i objekat obmane, ali su iz toga naučili da aktuelni srpski političari zaista ne žele da podele ništa sa građanima. Srbija je za njih feud koji se u određenim, nejednakim ciklusima preraspodeljuje između političkih velmoža, kulisa ispred koje se oni slikaju, isprazan pojam koji će eksploatisati kada god im zatreba.
Očekivanje od takve političke elite da će se odreći plena i okrenuti se interesima onih koji su ih izabrali, još uvek je u sferi naivnog optimizma. Srbija koja služi građanima je skupa država i onda malo ostaje za plen. A, to je danas najvažnije. Ipak, treba još jednom dati priliku strankama i koalicijama da se ovaj put izvuku iz čeličnog zagrljaja nasleđa prošlosti i okrenu se izgradnji demokratske, evropske Srbije. U tom poslu će, pre svega kroz institucije socijalnog dijaloga, u nama imati uvek doslednog i pouzdanog saveznika i partnera. Ponuda UGS NEZAVISNOST je ovaj put jasnija nego ikada : parlamentarni izbori 21. januara treba da budu poslednji na kojima se nude alternativno – prošlost ili budućnost. Posebno zato, što je dobar deo naše budućnosti već uveliko – prošlost.
Beograd, 16. januara 2007.
Glavni odbor UGS „Nezavosnost“
