ENMora čovek u životu za nešto da se u′vati. Inače – oduva ga. Zbrisa ga k′o jaje s groba.
A za šta da se uhvati? Nedeljnik „Standard” reklamira svoj dnevnik „Sutra” sledećom krilaticom: „Novine za koje možete da se uhvatite”. Dočim je krilatica „Standarda”: „Sve novine u jednoj”. Zbunjujuće. Ako su sve novine u jednoj, šta će onda „Sutra” obaška? No, ne treba krilatice shvatati bukvalno. Kao što ni „Alo” (kako je ovde već jednom pisano) nisu „najveće novine” (veća je „Borba”) ali se i dalje tako reklamiraju. Nema veze što nisu onakve kakvima se prikazuju. Ne treba biti bukvalista.
E, pa na čitavoj strani „Standarda” je pomenuta reklama dnevnika „Sutra” a na nekoliko drugih tekst pod naslovom „Hitlerov sin – Englez!”
Ne mogu da poverujem. Otac Nemac, a sin Englez? Može li to? Izgleda da može čim tako, nedvosmisleno, piše. Naslov se ne završava znakom pitanja. Sve je onda moguće. Neću se čuditi ako osvane tekst koji javlja da je Kraljević Marko, na primer, bio žensko.
Bacih se pomno na čitanje, kad ono… Jedan britanski novinar je podgrejao staru priču „iz prašnjavih arhiva istorije” i napisao „da mu je jedna žena poverila porodičnu tajnu čuvanu decenijama”. Rečenoj ženi je, navodno, njena tetka koja je tokom rata radila u porodilištu, poverila da je Junita Minford, neobična Britanka plave krvi, rodila Hitlerovo dete. Pa kaže: „Beba je, veruje, bila muškog roda, a kasnije je data na usvajanje.”. (Čak je i pol pod sumnjom.)
I ostali dokazi su tipa: „poziva se na”, „…po nekim izvorima”.
Svejedno, tekst je zanimljiv. Za one koji vole štiva poput onih u „Trećem oku”. Ili u novinama koje ne pretenduju da su ozbiljne.
A ovde sam se osetio prevarenim.
Pa čak i da postoje pouzdani dokazi da je pomenuta žena rodila dete iz veze sa Adolfom Hitlerom, ne bi se nikako moglo reći da je ono Englez. U stvari, moglo bi – ako bi se ustvrdilo da je Hitler bio Jevrejin. Uz odgovarajuću priču – objašnjenje da je kao dete, pošto ga je rabin u sinagogi zbog nečega ponizio, odlučio da se osveti svim Jevrejima, i tako dalje… Može se isplesti uzbudljiva priča.
Kad sam već Hitlera pomenuo, setim se da se nisam mogao otarasiti pomisli na njega posle čitanja tekstića na trećoj strani u „Tabloidu”, koji, uzgred budi rečeno ima krilaticu „List protiv mafije”.
„Tekstić” je po obimu, a po sadržini je krupniji. Nadnaslov glasi: „Ko uređuje medije i zamračuje Srbiju”, a naslov je rimovan: „Šuti, mogu te čuti”.
Pa kaže: „Danas u Srbiji oni koji su vikali – šuti, mogu te čuti, glavni su urednici najtiražnijih medija. Kakvi urednici, takvi i mediji.
Dnevnu ′Politiku′ uređuje Sarajka Ljiljana Smajlović. Iz Sarajeva je i Željko Cvijanović Cvija, glavni urednik dnevnika „Sutra” i nedeljnika „Standard”. Đoko Kesić, glavni urednik „Presa”, je iz Glamoča, Antonije Kovačević, glodur dnevne „Gazete”, iz Mostara. Đuro Bilbija, glavni urednik „Kurira” i „Glasa javnosti”, takođe je iz Bosne. Na čelu „Blica” je Hercegovac Veselin Simonović.
Dnevni list „Pravda” uređuje Predrag Popović, rođen u Osijeku, a „Večernje novosti” Manojlo Vukotić, koji je rođen na Cetinju. Glavni urednik nedeljnika NIN Slobodan Reljić došao je iz Teslića!
Prvi čovek Javne kuće Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić rođen je u Podujevu (varoši, za sada iza „Zone kopnene odgovornosti”).
U Srbiji su, njihovim postavljenjem, medijima začepljena usta.”
E pa ovo je nešto novo. Toga se ni Hitler nije setio. (Možda bi se i setio da je imao vremena.)
Nije dovoljno da je nacija nepodobna. Može nacija biti odgovarajuća, ali – gde si rođen (a)?
Ako nisam rođen u Srbiji ne mogu biti glavni urednik srpskih novina.
Ova poruka nadilazi Hiću (kako Hitlera na jednom mestu oslovljava pesnikinja, nobelovka Šimborska), ali u listu koji se iskazuje kao borac protiv mafije, valja voditi računa da se ta borba ne uprlja primitivizmom.
Poslednji broj „Tabloida” kazuje da proslavlja tri godine postojanja. Glavni urednik u uvodniku navodi uspehe ovog dvonedeljnika, ono što je nesporno. I kaže „U mraku koji se nadvio nad Srbijom, mi smo bili rudarska lampa”.
Zanimljivo je koliko se rudari pominju ili koriste ovih dana. U predsedničkoj kampanji prvi potez kandidata Radikalne stranke bio je da uđe u rudnik u Boru i tamo se iskaže. U poslednjem AS-u dvostruki svetski šampion u Formuli 1, Alfonso, slikao se u rudarskoj opremi. Pa šta?
U istom listu objavljena je slika Borisa Tadića, predsednika Srbije, sa šajkačom. Na glavi. Ne u ruci.
Neobično izgleda Tomislav sa šlemom i Boris sa šajkačom. Nije prirodno.
Ali, izbori su, kao karneval.
Slobodan Stojićević
