EN
Konstantni pritisci na nezavisne medije, teška ekonomska situacija, odlazak velikog broja ljudi iz Niša, a na kraju – pandemija korona virusa, doprineli su gotovo potpunom razaranju težnje za objektivnim medijima u najvećem gradu na jugu Srbije. Čast izuzecima.
Ako nam je pre desetak, petnaest godina delovalo da možemo nešto da promenimo i da smo stasali u ideji da moramo da krenemo napred, sada deluje da smo se vratili mnogo koraka unazad.
Već vidljive posledice lošeg upravljanja državom istih onih koji i kontrolišu medije, nepoštovanja osnovnih ljudskih prava, nepotizam, ponovno rađanje moćnih kriminalnih skupina, vraćaju nas, neretko, u onaj najtmurniji period devedesetih.
Kako stvari stoje, izgleda da ni naša deca neće osetiti boljitak.
U stvari, verovatno hoće, ako svoju sreću budu tražili tamo negde daleko…
Elem, da se vratim na ono o čemu sam počeo..
Dinamično okruženje u kojem živimo, u velikoj meri utiče i na naše navike. Razvoj tehnologija menja pogled i na informisanje. Društvene mreže sve više prerastaju u snažan mediji koji uglavnom mladi ljudi sve više koriste i uz pomoć kojeg dobijaju sve više informacija.
Ipak, da bi se nešto u ovom društvu promenilo na bolje, to nije dovoljno.
Tradicionalni mediji, ma koliko da gube na popularnosti i dalje imaju ogroman uticaj na javno mnjenje. A, u čijim su rukama ti mediji? Pa, rekao bih da je to već poznata činjenica…
I sad, sve ovo treba „spustiti“ na nivo lokala. Tada ova, gore opisana, slika izgleda znatno lošije. Nemaju baš svi mogućnost da kroz kablovske operatere dobijaju malo više mogućnosti za kvalitetnijim ili bar drugačijim informisanjem.
Javni servis i televizije sa nacionalnom pokrivenošću, dostupni najvećem broju stanovništva, hipnotišu svoje pokorne građane, ubeđujući ih u svoje verzije realnosti.
Zato je naša dužnost da objasnimo građanima i građankama zašto je važno da budu medijski pismeni, da je nužno da znaju da razlikuju istinite od lažnih vesti. Da je njihovo pravo koje im zakonom pripada – pravo da budu objektivno informisani o svim važnim temama.
Sada se sigurno pitate kako se mi borimo da ispunimo tu našu dužnost?
Media i reform centar Niš, kao jedna od najstarijih organizacija ovog tipa na jugu Srbije, pokušava da u svojoj borbi istraje, tako što svojim ciljanim grupama konstantno nastojimo da ukažemo da je važno razmišljati drugačije. Da je važno boriti se za svako pravo koje nam zakonom pripada. Da samo medijski obrazovan i pismen čovek može da se oslobodi amova koje nam konsantno nameću oni koji kontrolišu većinu medija.
I sada, na kraju, kada pokušavamo da stavimo našim građanima i građankama do znanja koliko je važno biti vakcinisan protiv kovid-19, tu negde treba da provučemo i važnost „vakcine“ protiv bilo koje ideje da mediji ne treba da budu slobodni!
